магистром Миланом Пауновићем из
београдског Природњачког музеја и доктором ветерине Слободаном Спасојевићем из
ординације „Саипа“ већ девет година на Тари мрким односно обичним медведима ставља
огрлице у који је уграђен ГПС одашиљач уз помоћ кога они прате кретање ових
ретких животиња.
„Огрлице за сада носи седам медведа, а у
октобру планирамо да ухватимо још једног од два која пратимо, јер имамо још једну.
Захваљујући ГПС уређају ове дувље
животиње шаљу СМС поруке и ми сваког тренутка знамо
где се они налазе“,
прича професор Ћировић и додајући да је ово покушај услед недовољног
проучаавања.
Овај пројекат спроводи Биолошки факултет из Београда
и Национални
парк Тара, а уз финансијску помоћ Министарства пољопривреде и заштите животне
средине.
„Средства
која добијамо нису довољна за наша истраживања. Хрватска и Словенија су отишле
испред нас, у Словенији су обележена 33 медведа, мада по нашим сазнањима они
који живе на Тари имају већи ареал од звери
са подручја Хрватске и Словеније. Нарочито,
мужјаци имају велики ареал. Тако рецимо,
медвед Милоје кога смо прво ухватили је прешао неколико хиљада километара“, истиче професор
Ћировић.
У
Србији има око 60 – 70 медведа, по речима професора Душка Ћировића, а на Тари
се налази око 40, мада су они врло покретљиви, често напуштају станиште и
одлазе у Босну и Херцеговину.
Глас западне Србије