Стручњаци су искористили овај необичан долазак и по први пут у Србији маркирали ову животињу, преноси агенција РИНА. Добила је име Ванда и сателитску електронску огрлицу која је стигла из Хрватске.

„У наредних годину дана пратићемо њено кретање, активности и очекујем да ћемо на овај начин сазнати доста информација везаних за вукове у Србији. Пре свега њено станиште, које територије преферира, да ли је котила и има ли младунце, да ли је самица, живи у пару или у чопору. У плану је првобитно био моноторинг медведа, али сасвим случајно смо ухватили вучицу, пошто је било непланирано,огрлица за њу стигла је из Загреба, коју су нам посудиле колеге. Након што смо је маркирали, пустили смо је да иде даље у своје природно станиште“, изјавио је за РИНУ, Душко Ћировић професор на Билошком факултету у Београду.

Душко Ћировић професор на Билошком факултету у Београду

Терен на планини код Пријепоља био је пун погодак за петочлани тим са Биолошког факултата, јер је недуго после Ванде на чеку стигао и мрки медвед, један од најкрпнијих примерака икада забележен у овом делу Србије. Он је такође успаван на кратко како би био маркиран и добио је своју огрлицу.

„Успели смо да ухватимо изузетно крупног мужјака, који је тежак око 230 килограма и ради се о јединки старој преко десет година. Надамо се да ће бити кооперативан и сарађивати са нама, јер тако крупни примерци врло често знају да одбаце огрлицу јер им је обим врата већи од обима главе. Један од циљева које постижемо кроз моноторниг свакако је утврђивање њиховог станишта, кретања и навика. Сада поред мрког медведа ћемо бити у прилици да пратимо и јединку вука, што је заиста одлично“, истакао је Ћировић.

Новом медведу дато је име Бора, а на овој територији био је маркиран само још један, по имену Милош и он је до сада послао преко двадест хиљада битних податак о свом кретању. На планини Јадовник већ неколико година постоји хранилиште на које је постављен видео-надзор уз помоћ којих се прати долазак свих дивљих животиња.

Стручни тим успавао је вучицу, како би је маркирали

„Ова година што се тиче хране је била добра, па су је махом проналазили у природи током летњих месеци. Овде су долазила три медведа Милош, Бора и Малиша ког смо тако назвали због омањег раста. Сада се спремамо за предстојећи период. Годишње се на хранилиште изнесе од 30 до 50 тона хране. Редовни смо и током зимских месеци, јер уколико не изнесемо храну, животиње би биле гладне и имале би потребу да оброке траже на другим местима што се до сада није догађало, јер дивље звери нису правиле штету у околним сеоским домаћинствима. Иако се често мислило да вукови кољу овце, а медведи обарају кошнице то се испоставило као нетачно, јер највећу штету праве пси луталице“, рекао је Вјекослав Јоксимовић из Удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе“.

Јавно предузеће „Србија шуме“, јавно газдинство Пријепоље управља са три заштићена подручја међу којима су и планине Озрен и Јадовник на којима се врши мониторниг мрког медведа.

„То праћење је већ дало резултате, јер сада знамо да Милош прелази тек око десетак километара дневно, а храну најпре тражи на овим нашим планинама. Поред Јадовника и Озрена у кањону Милешевке се врши и моноторинг белоглавих супова. До сада је било четири бројања, пројекат се приводи крају, а резулатате ће нам презентовати стручњаци који су били на том задатку“, рекла је Бојана Бјелић из ЈП „Србија шуме“.

ГЗС/РИНА