Ужичко коло прославља пет година на Унесковој листи, а биће га и у наредних пет

Ужице - И у наредних пет година Српско коло, у народу познатије под именом Ужичко коло, биће на репрезентативној УНЕСKО листи

нематеријалне културне баштине човечанства, јер је у извештају који је достављен доказано да оно није изгубило на популарности, старини и очувању.
Ово коло је на иницијативу Етнокореолошког струковног удружења Центра за истраживање и очување традиционалних игара Србије, Факултета музичке уметности у Београду и Ансамбла народних песама и игара Србије "Коло", уписано на УНЕСЦО 7.децембра 2017. године.

Фото: РИНА

Важно је нагласити да се сваке пете године подноси извештај и да неко нематеријално добро може изгубити статус који има. Тачно су прописане мере очувања које се сагледавају и утврђује да ли то нематеријално добро И даље треба да буде на УНЕСЦО листи. Српско коло, или Ужичко коло обновило је овај статус, јер је утврђено да је и даље остало национално благо српског народа, које играју и у дијаспори и сви други народи у Србији- каже председник Етнокореолошког струковног удружења ЦИОТИС др Здравко Ранисављевић.

Између осталог ово удружење врши едукацију пре свега деце, како би коло и даље живело, јер овде није важно да се оно игра у КУД већ у свакодневном животу.

- Још једна важна ствар је да нематеријално добро има корене у традицији, а то је случај са Ужичким колом. Претеча овог кола су друга, као што је Моравац, Жикино коло, а раније крајем 19. века у централној Србији појављује се игра која је претеча овом колу. Без обзира на нове варијанте других кола које постоје у новије време, Ужичко је најпопуларније и не постоји део Србије у којем се не игра- објашњава др Ранисављевић који је и докторирао на колу.

Он додаје да је ово коло значајно за подизање колективне свести о националном идентитету, што је све препознато и у УНЕСЦО.

И заиста је тако, јер нема весеља које не почиње, или се завршава њиме, као ни особе која не зна да направи кораке Ужичког кола. Неко умешно, неко уз вољу и жељу, тек ово коло не губи своју популарност.

Занимљиво је да је настало шездесетих година прошлог века и да је музику компоновао Милија Спасојевић, хармоникаш. То је било време када су људи из села прелазили да живе у градове и кренули да играду уз ову мелодију, одређени образац корака. Иако се конкретно не везује за ужички крај, некако је постало препознатљиво по овом имену.

Од ове композиције настале су верзије у готово свим музичким жанровима, па се могу наћи прилично добре у хеви метал варијанти, чак и ремикс верзије, али рок верзије још увек нису умешне.

 

 

ГЗС / Информер