Како се мења рад судија и тужилаца уколико грађани на референдуму одобре уставне амандмане

Грађани Србије у недељу треба да одговоре на питање - Да ли сте за потврђивање акта о промени Устaва Републике Србије?

Писци амандмана из редова струке кажу да понуђена решења омогућавају деполитизацију правосуђа.

О избору оних који суде, у недељу суд ће дати грађани. Уколико већина изашлих на рефендум заокружи ДА, за оне који деле правду то ће значити да се више не бирају у парламенту, већ у Високом савету судства, од стране колега - шест судија, председника Врховног суда и 4 истакнута правника.

Укида се трогодишњи пробни мандат, па ће судија на функцији бити до пензије или разрешења. Гарантује им се и шири функционални имунитет.

"Све судије на првом избору, сви председници судова, чланови ВСС су бирани у парламенту. Дакле, била је потребна политичка сагласност. Да би судија могао непристрасно да доноси одлуке он мора да има гаранције независности. Да би могао да се супростави онима који су моћнији од обичних грађана, да би сваки грађанин у судском поступку имао једнака права", објашњава Снежана Бјелогрлић из Друштва судија Србије.

По истом моделу бираће се и тужиоци. У Високом савету тужилаца о њиховом пријему у службу одлучиваће 11 чланова. Супротно важећем пропису, врховни јавни тужилац неће моћи да буде два пута биран на функцију. Новине предвиђају и да се укида функција заменика јавног тужиоца.

"То значи да ће тужилац који буде примио грађанина, који буде разговарао са њим, у било ком својству - осумњиченог, оштећеног, сведока, тај исти тужилац ће одлучивати о његовим правима и његовим обавезама. Он ће доносити одлуку. Сада имате систем у ком постоји само један тужилац, сви остали су заменици. Сам тужилац уопште не долази у контакт са грађанима, а доноси одлуку на основу реферисања и прегледа који ураде други. Значи сада ће јасан систем ко је предузео радњу, ко је одговоран", истиче Радован Лазић из Удружења тужилаца Србије.

Одговорност подразумева, кажу саговорници и да, уколико предложене измене добију подршку, њих испрати и сет правосудних закона. Рок за њихов завршетак је годину дана.

"Ако би ти закони имали другачији карактер, онда би то било практично супротно циљу, доношењу ових уставних промена. Ја се слажем чак и са оценама да се могло више урадити и да ове измене нису довољне, али оне јесу добар корак и један значајан помак унапред", каже Лазић.

На те кораке Србија се обавезала у преговарачком процесу са Европском унијом. А они би, како истичу надлежни, требало да воде до веће независности и одговорности, ефикаснијег судства и боље заштите права грађана.

 

 

 

 

ГЗС / РТС