Ево које воће је најуносније гајити 


Vreme danas: popodne kiša, temperatura od 14 do 18 stepeni              Danas isplata redovne naknade za nezaposlene              Peti dan Srpskog festivala svetske muzike              Polaganjem venaca na pet spomenika obeležen Dan opštine Gornji Milanovac             

 
Ево које воће је најуносније гајити
Trenutno na sajtu: 423       |       Podeli:
11.09.2017 | 0 коментар(а)



Бег од градске гужве у неке мирније крајеве може донети не само спорији темпо живота већ и одличну прилику за бављење пољопривредом.

Иако су улагања велика, онај ко има стрпљења могао би лако да профитира садњом лешника, ораха, малина, купина или пак парадајза.

Цена обрадивог земљишта у Србији варира у зависности од класе и региона. У Војводини, најквалитетнија ораница у Бачкој достиже цену и до 20.000 евра, у Срему од 10.000 до 15.000 евра, док је у Јужном Банату у распону од 12.000 до 15.000 евра. У Расинском округу је за ар земље потребно издвојити око 300 евра, а цена 35 ари земље са засађеним малињаком у Ариљу кошта 13.500 евра.

Јабука

Од једногодишњег засада стиже добар принос

Земља: песковито-иловасто земљиште

Први род: после две године, пуна родност након шест година

Зарада: и до 15.000 евра

Воће које има готово све што је потребно људском организму и која је темељ воћарске производње може бити врло исплатива инвестиција ако се узгаја на прави начин.

- Врло погодна биљка која зри од најранијег лета па све до зиме, а њени плодови се најчешће конзумирају у време када нема другог воћа - зими - каже Милош Симић, апсолвент на департману за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета.

Он саветује да се пре садње треба добро информисати о појединостима, како економски губици не би били велики. Пошто се изврши избор сорти јабуке и подлоге, приступа се набавци садница. Особине употребљене саднице имају пресудан утицај на пријем, принос и квалитет произведене јабуке. Код система садње “пилар” засад може имати 1.500 до 5.000 воћки по хектару, у зависности од подлоге, сорте и распореда.

- Засад родних сорти подигнути једногодишњим садницама може дати принос и преко 20 тона по хектару, а ако је више површине покривено воћкама, постоје бољи услови да род буде већи - објашњава Симић.

Ако би воћњак имао 2.500 стабала, родна година би могла да донесе и до 60 тона јабука, а откупна цена се креће (у зависности од сорте) од 50 до 120 динара по килограму.Професор Драган Мићановић са Пољопривредног факултета тврди да је у пуној родности могуће остварити и до 15.000 евра профита од садње.

Купина

Садња у јесен и у пролеће

Земља: нижи предели (Поморавље, Мачва)

Први род: пуна родност након треће године

Зарада: око 5.500 евра

Услови за садњу и узгој купина се разликују у зависности од сорте. Ако бисмо за пример узели сорту „лох нес“, која се најчешће гаји у нижим пределима наше земље, а коју нам купинар из Мачве препоручује, треба знати да она има највећу отпорност на љубичасту пегавост, сиву трулеж и замрзавање.

- Она се сади у јесен или у пролеће, а могу се користити контејнерске саднице и саднице које се ваде директно са кореном из земље. Онда се то затрпа ситном земљом, благо се притисне рукама и залије. Цена саднице варира између 50 и 100 динара, а син ми је показао да може да се купи и преко интернета - каже Миодраг Ристовић из Мачве.

„Лох нес“ купина је специфична и по томе што даје веома високе приносе, и ако се све уради како треба, може се очекивати пуна родност после треће године. Тада се са 10 ари може остварити принос од три до четири тоне.

- Цена ове године је била око 230 до 250 динара за кило, а да се не исплати, не бих радио. Код нас има две хладњаче, а ситних накупаца колико хоћеш. Жена прави сок и слатко, тако да и то продајемо - објашњава кроз смех Миодраг.


Парадајз

Посао за четворочлану породицу

Земља: пластеник или на отвореном

Први род: пет месеци након сетве

Зарада(1 ха): 2.400 евра

Ова вишегодишња биљка се може садити на отвореном, али и на затвореном, а третира се као једногодишња. Захтева циркулацију ваздуха те место треба бити светло и прозрачно. Парадајзу треба око 10 сати сунчеве светлости током дана, а због потребе са ваздухом саднице треба да буду на одстојању.

- Ако одаберете саднице које не изгледају лепо, из њих никада не може да никне добар парадајз, а треба гледати и гране: што више грана, више плодова парадајза. Није лоше да се поред засади першун јер тада парадајз добије јако леп укус - каже Стојан Маловић, који се производњом бави десетак година, а своје производе продаје на једног београдској пијаци. Рекао нам је да земљиште треба заорати петнаестак центиметара, да га треба по целој површини ђубрити стајником и да се он сади онда када биљка има 5 развијених листова. Након садње залити биљке и то поновити након три дана, потом оставити наредних 20 дана.

- Четворочлано домаћинство може да се издржава приходима које доноси пластеник од 2.500 квадратних метара, а његова изградња, у зависности од опреме, кошта од 12 до 15 евра по квадрату - каже он и додаје да се парадајз исплати само ако се сади на велико. Од 40 тона парадајза са једног хектара, остварена добит износи око 2.400 евра.

Малина

Трећи род доноси зараду

Земља: 400-800 м надморске висине

Први род: после једне године, пуна родност после три

Зарада: око 2.000 евра

Многобројне предности ове воћке у односу на друге су често, осим подручја, главни разлог за узгој. Осим што се лако размножава, малина почиње да рађа већ у првој години након сађења, а у трећој достиже пун род. Осим тога, плод сазрева у јуну или јулу, када на тржишту нема довољно свежег воћа.

- Малини је потребно растресито, пропустљиво земљиште, богато органским материјама, које се оре рано у јесен на дубину 30-40 цм, а одговара јој надморска висина 400-800 метара - објашњава пољопривредник Милан Вучићевић из Ариља. Он још каже да ако се одлучите за садњу малина у затвореним условима, цена пластеника ће коштати око 500 евра по једном ару (око 60.000 динара). Овај вишедеценијски узгајивач малина каже да се црвена малина сади од октобра до априла зрелим изданцима, а у јуну зеленим изданцима. Јесење садња малине у нашим климатским условима има више предности у поредењу с пролећном.

Исплативост садње ове воћке се може осетити већ у првој години, када у два рода можемо добити око 300 килограма овог црвеног воћа. По цени од 800 динара за килограм укупан профит би био 240.000 динара.

Орах

Скромна биљка, а исплатива

Земља: виноградарска регија

Први род: после четврте године, пуна родност 10 година

Зарада(1 ха): 30.000 евра

Иако му највише пријају виноградарске регије, орах није биљка која захтева нарочите услове. Ипак, засаде ораха треба планирати на сунчаним местима. За озбиљан узгој ораха са очекивано великим приносима најбоље је одабрати дубоко и растресито земљиште, а садњу обавити у јесен.

- За једну садницу треба оставити простора од најмање 30 метара квадратних, а растојање између садница произведених калемљењем мора бити најмање шест пута пет метара. То значи да ће на површину од 10.000 метара квадратних стати 333 саднице - каже Миланка Вујић, чија се породица узгојем ораха бави деценијама.

Исплативост узгоја ове биљке је и те како велика, јер је протеклих година цена за килограм 1.000 динара, а од калемљеног ораха је могуће очекивати да рађа после четврте године. Треба знати да су тада још увек мали приноси. Када достигне пуну родност, од једног стабле се може добити од 50 до 70 килограма. Ако на једном хектару има 123 стабла, може се очекивати од 6.000 килограма до 8.000 килограма ораха (30 кг ољуштеног ораха по стаблу). Треба имати у виду да принос варира из године у годину у зависности од многобројних фактора.

Избор: Блиц, Јована Алексић




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.777.756 посета
Тренутно на сајту: 424 посетилац(a)