Висок ниво ненаплативих кредита, чекају се утеривачи дугова 



 


Висок ниво ненаплативих кредита, чекају се утеривачи дугова
01.07.2017 09:16 | 0 коментар(а)



Кредитни портфолио банака у Србији значајно је погоршан. О томе најбоље сведочи око 3,5 милијарди евра

ненаплативих потраживања, што је више од 17 одсто укупно одобрених кредита

Када у Србији неки кредит постане проблематичан, то заувек и остане, изјавио је својевремено бивши шеф канцеларије ММФ у Београду Ким Дехенг. Иако се половинон 2016, када је Дехенг напустио ову функцију, ниво ненаплативих (НПЛ) кредита у банкарском сектору Србије налазио у паду - са 22 одсто децембра 2015. на 17,03 одсто годину дана касније - учешће проблематичних кредита и даље је превисоко. Истина, тих 17,03 одсто (око 3,5 милијарди евра) јесте најмање у последњих четири-пет година, чиме се Народна банка Србије веома хвали објашњавајући "успех” функционисањем Стратегије за решавање проблематичних кредита усвојене 2015, али удео НПЛ кредита још увек је далеко од нивоа с почетка светске економске кризе 2008. када је износио свега 5,3 одсто.

Према истраживању „Делоитте&Тоуцхе" по учешћу НПЛ кредита у укупно одобреним кредитима Србија је 2015. међу 12 земаља Централне и Источне Европе и Балтика заузимала најлошију позицију. Да овдашњи банкари нису били нарочито успешни у решавању проблематичних кредита сведочи и критика коју смо добили од ММФ-а, уз сугестију да се што пре пронађе начин за решење тог проблема. Као једну од мера у том правцу НБС од прошле године отписе лоших потраживања признаје као расходе банака, што је, због чињенице да се тиме умањује основица за плаћање пореза на добит, утицало на повећан отпис проблематичних кредита, а тиме и на смањење учешћа НПЛ кредита.

Продаја проблематичних кредита између банака, као и продаја небанкарским институцијама, инвестиционим фондовима и специјализованим агенцијама, још увек је на ниском нивоу. Банке у Србији су у 2016. продале 460 милиона евра НПЛ кредита, а према писању медија максимална постигнута цена износила је 180 евра за 1.000 евра НПЛ кредита. Минимална цена износила је свега 7.000 евра за милион евра лошег зајма. У питању су само кредити одобрени привреди будући да, у складу са Одлуком о управљању ризицима НБС, банка ову врсту НПЛ кредита може да уступи другој банци или другом правном лицу, уз обавезу да обавести НБС, док се НПЛ кредити одобрени физичким лицима, у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, могу уступити само другој банци.

Погоршано стање дужника

Према дефиницији ММФ-а, НПЛ кредит је кредит код којег дужник касни у отплати главнице или камате 90 и више дана, где је камата рефинансирана или је одложено њено плаћање или, пак, кредит где је кашњење у отплати мање од 90 дана, али је банка проценила да је кредитна способност дужника погоршана, а тиме и отплата дуга доведена у питање. Иако општеприхваћени стандард не постоји, већина држава као критеријум за проглашавање потраживања НПЛ кредитом примењује границу од 90 и више дана кашњења. У истраживању проблема ненаплативих потраживања у Србији Вера Зеленовић, професор Економског факултета у Суботици, и Милош Мацут, директор регионалног центра Ерсте банке у Новом Саду, оценили су да банкарски сектор у Србији јесте високо капитализован и ликвидан, али да ситуација није идилична. Чињеница да готово сваки пети пласман од укупно одобрених има третман НПЛ кредита није индикатор квалитета кредитних портфеља банака, оцењују аутори истичући да је посебно негативан утицај на финансијску стабилност банкарског сектора имао колапс четири банке: Нове Агробанке, Развојне банке Војводине, Привредне банке Београд и Универзал банке.

Анализе међународних финансијских институција упућују на закључак да показатељ проблематичних кредита већи од 10 одсто смањује укупну кредитну активност за око четири процента.У Србији је овај показатељ последњих пет година на знатном већем нивоу, што указује на значајно погоршање квалитета кредитног портфолија банкарског сектора. Проблем НПЛ кредита најизраженији је у сектору привреде где је укупна вредност проблематичних кредита у периоду 2011-2015. константно прелазила вредност од 200 милијарди динара, док се процентуално учешће ових кредита у укупним НПЛ кредитима кретало у распону од 49 до 65 одсто с тенденцијом благог пада у последње две године.

 

Нова економија







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 98.081.308 посета
Тренутно на сајту: 54 посетилац(a)