тако дођу до зараде. Једна од могућности прераде је и ракија која је одувек позната на овим просторима и заузима важно место код српског домаћина. Драган Јовановић из села Загорица код Тополе пече ракију од разних воћних врста, ипак, како каже „лозовача“ је ове јесени скоро па савршена.

„Још једна јако неповољна година за воћаре у Тополи, имали смо најпре честу појаву града па је остао мали број засада без оштећења. Поред тога смањен је и извоз за Русију тако да су цене скоро свих врста воћа непристојно ниске. То иде на руку једино нама који печемо ракију, јер је велика понуда воћа за прераду. Ја конкретно печем ракију од  скоро свих врста воћа, наравно , највећу количину оних врста ракије које се највише траже на тржишту, а то су свакако дуња и кајсија“, рекао је за ТопПрес овај домаћин из тополског села Загорица.

Када се заврши са прерадом једног воћа, прелази се на друго, а грожђе је међу последњима које ће завршити у „веселој машини“. Драган истиче да је процедура припреме чувене „лозоваче“ иста као и за све друге воћне ракије али да је ускус скоро па савршен.

„Ниска цена грожђа је највише утицала на одлуку да ове године печем мало већу количину лозе. Набавио сам јако популарну винску сорту грожђа каберне совињон, која је пријатног укуса и мириса. Ко воли да пијуцка вино ‘каберне’ зна о чему причам. Ракију печем од целокупне количине, без претходног отакања вина, Французи тако производе коњак. Укус и мирис добијеног дестилата је јако, јако пријатан, по мени близу савршенства, а количина ракије по казану је више него задовољавајућа“, каже Јовановић.

За „лозовачу“ су погодне и сорте грожђа, као што су јулски мускат, кардинал а овако припремљене ракије веома су цењене на тржишту и достижу високе цене.

ГЗС/ ТопПрес