иако има позитивних страна, посебно је оштетио неколико категорија жена.

Ниједна породиља у Србији не сме да добије плату испод минималне загарантоване зараде, а период обрачуна на породиљском мора се вратити на некадашњих 12 месеци уместо садашњих 18 месеци пре отварања боловања. Такође, ниједан месец у којем жена није добила ни динара не сме се обрачунавати са нулом, већ као у случају обрачуна трудничког одсуства, треба да се користи минимална зарада.

Ово су најважније промене Закона о финансијској подршци породицама са децом које су предложила удружења „Центар за маме" и „Бебац", која су истакла и да, с обзиром на то да је 2019. година на измаку, доносиоци одлуке морају да укључе измене поменутог закона у нови буџет.

У Предлогу закона о буџету за 2020. годину за Министарство рада предвиђено је нешто више од 65 милијарди динара, што је за око 2,8 милијарди више него лане, али ставка од додатним издвајањима за ову област не постоји.

„Апелујемо на то да се измене кључне ставке закона у складу а препорукама радне групе које је Тим за социјално укључивање и сузбијање сиромаштва кабинета премијерке Ане Брнабић, наручио још у септембру 2018. године", истиче Јасмина Михњак из удружења "Бебац".

Закон о финансијској подршци породици с децом у примени је од 1. јула 2018. године, иако има позитивних страна, посебно је оштетио неколико категорија жена, међу којима су највише штете претрпеле породиље које имају већа примања од три просечне републичке плате, истичу из "Центра за маме".

„Недопустиво је да не постоји гарантовани минимум породиљске надокнаде за маме које су радиле мање од 18 месеци у континуитету, те се због тога дешава да неке од њих примају по неколико стотина динара", каже Јована Ружичић из "Центра за маме" и додаје: "Сматрамо да је решење проблема враћање на стари закон, где су оне примале до пет просечних плата, за колико су плаћале порезе и доприносе."

ГЗС/Мондо