али је и у српском народу овај дан познат невезано за овог свеца - као Михољдан.

Михољдан као празник вековима уназад обележавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и новојулијанском календару а 29. септембра по старојулијанском), католици, православци и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.

Још по нечему данашњи дан није као други. За разлику од многих других црквених празника, када се "забрањује ово или оно", народ каже да на данашњи дан баш треба радити - али не у кући.

Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.

Према народном веровању, тек после Михољдана наступа права јесен, иако она календарски већ увелико траје.

Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.

Уз Михољдан су везане и велике Задушнице и сви хришћани на сам дан славе или у суботу после њега, одлазе на гробље да упале свеће својим прецима и преминулој родбини.

ГЗС/Телеграф