Наш научник разбио све предрасуде о коронавирусу: Да ли се вакцинисати, да ли је вирус вештачки направљен и ко је за све крив? 



 

Наш научник разбио све предрасуде о коронавирусу: Да ли се вакцинисати, да ли је вирус вештачки направљен и ко је за све крив?
26.11.2020 09:32 | 0 коментар(а)



Неуробиолог и молекуларни биолог из Сан Дијега др Милош Бабић написао је текст у ком
Илустрација, фото: ГЗС

детаљно објашњава имунитет на коронавирус, на који начин функционишу вакцине, али и побија бројне теорије завере које круже о пандемији Ковид-19.

Др Бабић је, позивајући се на објављена начуна истраживања, указао зашто не би требало превише да страхујемо од реинфекција, затим зашто ће вакцине деловати и на мутације коронавируса, као и зашто су неке земље успешније савладале пандемију од осталих.

Доктор Бабић такође даје савете шта да радимо док не стигне вакцина, али и зашто не треба да верујемо псеудонаучним стручњацима који лек против коронавируса повезују са чиповањем и великом светском завером.

Његов текст преносимо у целости.

1. Имунитет је трајан у већини случајева

Као што већина људи зна, случајеви реинфекције су произвели страх да овај нови коронавирус не производи дуготрајну отпорност. Такође, неки људи "вуку" инфекцију дуго времена, што такође није добар знак. Код много људи ове вести су произвеле фатализам – ето, нема нам спаса, мораћемо сви да прележимо овај вирус на крају. Што би била огромна здравствена катастрофа (смрти на страну, дугорочне последице код преживелих би нас газиле деценијама).

На срећу, научни подаци не подржавају ове страхове. Више објављених студија је приметило да је имуни одговор на саму болест високо варијабилан, и да неки људи имају врло слабе имуне одговоре. Тако да није изненађујуће што има случајева у којима људи брзо изгубе и имунитет. Али како ствари стоје код већине?

Једна студија је мерила пет различитих аспеката имунитета (ИгА антитела, ИгГ антитела, меморијске Б-ћелије које препознају критични "РБД" део "шиљка" вируса; и Т-ћелије две различите врсте, ЦД4+ и ЦД8+, које препознају специфично баш овај вирус). Међу претходно оболелим људима, пет месеци након инфекције, 96% је имало више него довољан имунитет у три различите групе истовремено. Што је посебно важно, нивои меморијских Б-ћелија, које омогућавају имуном систему да брзо реагује на поновну инфекцију, су се повећали током три до пет месеци након инфекције.

Помен Т-ћелија је битан овде, јер дотичне имају посебно снажан утицај на дужину и тежину болести код овог вируса. За људе који нису имунолози, наш имуни систем има више грана. Једну од њих чине Б-ћелије, које производе антитела, протеине који се везују за вирус, ометају га у раду, и омогућавају организму да препозна и директно уништи вирусне честице. Друга грана су Т-ћелије, које препознају када вирус већ инфицира неку од других ћелија у телу – и које ту заражену ћелију онда униште. Ово је упрошћење; имуни систем је врло компликован, и не може се објаснити у једном параграфу; али ово вам даје генералну идеју.


Један узрок забринутости поводом имунитета је што нивои антитела код неких болесника врло брзо опадају након опоравка. Међутим, у преко 40% таквих случајева, нађене су Т-ћелије које специфично препознају вирус, и које су сличне по типу меморијским Б-ћелија (требало би да трају дуго времена, можда доживотно). Иста студија је такође анализирала узорке крви које су људи дали пре него што је вирус настао. Око 28% је имало Т-ћелије које су циљале друге коронавирусе, али које су такође успут делимично биле ефикасне против новог САРС-ЦоВ-2 вируса. Ово објашњава зашто је један део популације наизглед врло отпоран према инфекцији.

Затим, из Аризоне имамо још једну студију (један од аутора је наш чувени имунолог Јанко Николић-Жугић), која даје додатан контекст. Наиме, многи серолошки тестови мере количину антитела против свих вирусних протеина укупно. Та укупна количина онда опада брзо у току пар месеци након болести. Међутим, ова студија је урађена много прецизније и пажљивије, користећи више различитих метода, и пратећи људе месецима након оздрављења. Она показује да она најбитнија "неутрализујућа антитела" остају стабилна минимално месецима након опоравка. Ово су антитела која се везују за вирус на начин или место које затим спречава вирус да успешно инфицира људске ћелије.

Оно што опада су антитела против такозваног Н протеина. Аутори студије истичу да су ова анти-Н антитела у ствари веома унакрсно реактивна против разних коронавируса. Могуће је да она представљају покушај имуног система да извуче "најближу ствар" новом вирусу из сећања на претходне инфекције другим коронавирусима, и да то баци против нападача. Онда након опоравка, та антитела такође брзо нестају – што тестовима који мере све укупно изгледа као укупан пад нивоа. А у ствари, она важна неутралишућа антитела остају стабилна.

2. Није посебно вероватно да ће мутације имати утицаја на ефикасност вакцина

Коронавируси нису као грип, и не могу да просто "реаранжирају" своје геноме. У супротном, четири људска коронавируса који су већ деценијама у оптицају би имали различите ефекте од године до године. Али коронавируси свакако могу да мутирају, укључујући ту и нове мутације унутар "шиљка" који је главна мета за неутрализујућа антитела.

У ствари, прва три документована случаја реинфекције су овде направила велику узбуну. Сва три човека су били инфицирани, опоравили се, и онда су се поново инфицирали – али у врло различитим регионима (један у Хонг Конгу, други у Еквадору, трећи у Белгији). Сва три су имала различите сојеве вируса током прве инфекције, па онда опет различите током реинфекције. Али су сви имали једну заједничку тачку: сој који је изазвао реинфекцију је носио једну специфичну мутацију у "шиљку", такозвану Д614Г.

Но, имамо добрих вести и на том фронту. Антитела која производе вакцине су се показала као довољно јака и разноврсна да могу да препознају и неутралишу како и немутирани "шиљак" тако и Д614Г мутант . Такође, у току ове године смо скупили доста информација по питању брзине еволуције и мутација код овог новог вируса, и видимо да дотични мутира доста споро (бар на скали која важи за вирусе). Нико не може да зна да вирус НЕЋЕ мутирати у неки облик који може да заобиђе вакцину; али сви подаци које тренутно имамо указују да је тако нешто мало вероватно.

3. Шта можемо очекивати од вакцина?

Мој лични савет за практично све је да вакцину треба примити, осим ако вам ваш доктор не саветује да је прескочите из неког за вас специфичног разлога (рецимо, ако имате урођене проблеме са митохондријама).

Две вакцине су тренутно у процесу потврде (Пфизер/БиоНТецх, и Модерна), и обе имају сличне мере ефикасности и сигурности. Пфизер има велике већ произведене залихе вакцине (прихватили су велики ризик да им све то пропадне), али има проблем да то достави јер вакцина захтева транспорт на -70°Ц. Из тог разлога, верујем да ће мало дотичне стићи до нас. Модерна ће морати тек да почне да заиста производи, плус је њихова вакцина скупа, тако да ће вероватно проћи доста времена пре него што то стигне у наше воде.

Трећа вакцина (АстраЗенеца/Оxфорд) би требало да ускоро изађе са подацима, и она је највероватнији кандидат за прву Европску вакцину која би могла стићи до нас. Кинеске СиноВац вакцине су такође на видику, али њихова ефикасност још није јасна, као ни профил нузефеката; али подаци се очекују ускоро.

Руска Спутник вакцина је нешто што мора да прође још много провера. Иако је наводно "потврђена" у Августу, то истраживање је рађено на само седамдесетак људи; упоредите то са више од 60 хиљада људи у тестирању укупно за оне две поменуте на почетку овог параграфа. Сваки читалац овог текста може да одлучи сам за себе, али ја тренутно не могу да препоручим Спутник, са чисто научне тачке гледишта.

Нормала се враћа тек када број вакцинисаних плус број оних који су прележали и стекли трајни имунитет дође до цифре од око 80% Која год вакцина да буде прва, за очекивати је да ће први примаоци бити људи у медицини који су изложени вирусу, и затим осетљиве популације (стари, имунокомпромитовани, итд.). Затим ће се ићи одатле у остатак популације. Али ово зависи од производње и тачке у којој цела ствар дође до нас.

Такође, сви треба да се припремимо за још више урлања на друштвеним мрежама, и на месеце додатних карантина. Нормала се враћа тек када број вакцинисаних плус број оних који су прележали и стекли трајни имунитет дође до цифре од око 80%. Што мање вакцинације, то се дуже чека да се овај број постигне кроз инфекције.

Проблем је статистика и неразумевање исте. Ако ви, читалац овог текста, пошаљете један е-маил десет милиона људи, десетине прималаца те ваше поруке ће умрети сутрадан. Стотине ће се разболети и умрети током следећих пар недеља. Хиљаде ће се разболети и помрети од разних болести током месец или два након ваше поруке. Ово укључује и децу, младе, и претходно здраве људе. Ово је просто статистика: ако урадите БИЛО ШТА са десет милиона људи, десиће се исто, јер у толиком броју има оних који су болесни а не знају, или који ће се просто случајно ускоро разболети, без обзира шта било ко радио. Нико нормалан не би рекао да су ти људи помрли ЗАТО што сте им ви послали е-маил.

Али управо таква "логика" влада када су вакцине у питању. Свака коинцидентална болест или смрт се разгласи као доказ опасности. Подаци се искривљавају или просто измишљају. Приче типа "брат од сестре мог зета је примио вакцину и онда је пао и умро два дана касније" су већ на све стране.

На то додајте приче о Билу Гејтсу (који са вакцинама нема ама баш никакве везе), "течним чиповима"(који не постоје, то је као да причате о вампирима у вакцини), лечењу хидроксихлороквином (који нема никаквог ефекта против вируса), и списковима ужасних састојака који се наводно додају у те бочице (потпуно измишљених од стране неког параноика на Јутјубу који о вакцинама и медицини зна мање него просечан средњошколац) – и маса народа ће да одбије да прими вакцину. Што као што рекох изнад, значи да ће дуже морати да се чека имунитет крда и повратак у нормалу.

Ми који радимо у медицини и науци ћемо покушати да се против овога боримо колико можемо. Од вас других се надамо да ћете нам помоћи.

4. Шта треба да радимо док чекамо да вакцина дође?

Једна од најпредвидљивијих прича у току ове пандемије се бави бродовима за крстарења. Ови бродови су чак и у нормалним периодима јако осетљиви на вирусе; сваке године се деси да негде неки мора да се хитно враћа у луку, зато што је на броду избила некаква епидемија. Густо напаковани људи у просторијама које деле вентилацију и које морају да буду затворене када је напољу ветар и киша – па, то је савршено за ширење разних вируса.

Отуд, нико се није изненадио када су ови бродови одмах на почетку епидемије постали центри заразе. Због лаког преноса, велика већина путника и посаде је добила вирус, и већина је имала доста тешку болест, у просеку тежу него на копну. Само око 20% заражених људи није имало симптоме.

Цела индустрија је наравно хитно затворена, и државе су ушле у карантин. Али онда је неко у Америци имао бриљантну идеју: океј, заравнили смо криву, и сада можемо да уз мере безбедности опет почнемо са крстарењима. Ово је и урађено, против свих савета свих епидемиолога, и завршило се у року од неколико дана када су на овим бродовима одмах избиле поново епидемије. Опет је била заражена велика већина свих путника. Али овај пут, читавих 80% заражених људи је имало само благу или чак асимптоматичну болест.

Разлог за ово су маске. Маска не зауставља вирус. Али маска зауставља велике капљице из уста, које носе велики број вирусних честица. Такође, маске смањују брзину ваздуха који излази из плућа, и тиме и домет "вирусног облака" који окружује заражене особе. Ово укупно значи да људи који буду изложени зарази добију мањи инокулум, тј. мањи број вирусних честица им уђе у тело.

Мада чак и један вирус може теоријски да изазове болест, у просеку важи правило да више вирусних честица значи теже обољење. Када вируса има више, они заразе више ћелија истовремено, и онда произведу више вируса друге генерације који се онда брзо шире кроз организам. Наш имуни систем у тој ситуацији нема времена да се припреми да и почне да се захуктава према нападачу. Али ако је број вирусних честица мали, имуни систем има више времена да произведе одговор на напад пре него што се вирус широко прошири кроз тело. Отуд, мање вирусних честица – у просеку лакша болест.

Тако да је одговор: носите маске. Инсистирајте да други носе маске. Немојте ићи на окупљања где се налази велики број људи. Наши медицинари су пред тачком слома; немојте им набацивати још посла, и притом ризиковати свој и туђи живот. Држите дистанцу, перите руке. Треба нам само још мало стрпљења.

5. Океј, Милоше, стрпљење. Али кога ја треба да кривим за ово. Ко је све ово направио?

Рећићу нешто што ће бити непопуларно код многих мојих колега: ја заиста разумем људе који мисле да је све ово измишљено или некаква завера. Они гледају око себе и виде силу изгубљених послова, економску кризу, мере које се уводе па прекидају без разумљиве логике. Пошто је вирус код нас још увек релативно редак, многи људи не знају никога ко је заражен или имао озбиљну болест, па им све то изгледа пренадувано. Из те перспективе, сасвим разумно је размишљати ко ту профитира, па онда покушавати да се разлучи ко је ту можда све то некако испланирао или урадио. Гледајући ситуацију у Америци, већини Европе, камоли у нашим крајевима – заиста изгледа као да су лудаци извели револуцију и преузели лудницу. А онда се на то убаце профитери и лешинари са Јутјуба и сличних сајтова, и почне хаос.

Али као што је често у животу случај, истина је много… па, мање импресивна, тужнија. И у њој има мање завера и легендарног зла, а много више просте несигурности и неспособности.

Овај вирус НИЈЕ био никакво изненађење. Ми смо имали два нова смртоносна коронавируса који су се појавили у току задњих 20 година. Била је епидемија САРС-1 вируса, врло сродног овом сада, који је избио 2003-ће, и био још заразнији и ДАЛЕКО смртоноснији. Али је заустављен брзом реакцијом, карантинима, и тешким мерама које су уведене у Кини, Хонг Конгу, и Канади.

Затим смо имали вирус по имену МЕРС, такође коронавирус, који је са камила прешао на људе у неколико Арапских држава. Дотични има 35% смртност, и за сада је под контролом само зато што се слабо преноси од човека до човека.

А нису ту у питању ни само коронавируси. Биле су две велике епидемије Еболе у том периоду, које су заустављене херојским радом виролога и лекара у Африци. Имали смо скок Зика вируса у нову популацију, са језивим последицама на жене које су имале несрећу да буду трудне у том тренутку. Имали смо нервозне вирологе који су нас упозоравали да се досег чикунгуња и денге вируса повећава. Имали смо масу упозорења.

Поврх тога, ту су и промене у структури света. У прошлим вековима, нови вируси и болести би изазвали локалне епидемије, које би опустошиле неки град или неку малу област, и онда нестале када се тамо локално створи имунитет. Данас, нови вирус може да облети око света од аеродрома до аеродрома у року од пар дана. Такође, данас људи уништавају све већи и већи део преостале дивљине, и долазе све више у директан контакт са преосталим дивљим животињама – што повећава шансу да се неки од њихових вируса пренесе на нас.

Знало се да ће пре или касније неки вирус скочити на људе, отети се контроли, и почети да жари и пали. Потпуно очекивана ствар, упозоравана, али у многим државама је слабо ко слушао.

Ми нисмо урадили ништа у одговор на ово упозорење. Нама се може и донекле опростити – Балкан, сиромашне државе, мало ресурса, мало научних капацитета. Али за остатак Европе, и за Америку, то је већ теже прогутати. Ни они се нису добро спремили, и добили су сада ову ситуацију у којој се сви налазимо.

Али знате ко није у истој рупи? Кина. Тајван. Вјетнам. Јапан. Јужна Кореја. Нови Зеланд. Аустралија. Како то? Можемо да смишљамо објашњења за Тајван и Нови Зеланд (острво, лако контролисати границе), или за Јужну Кореју (велико али врло концентрисано и организовано становништво). Али Вијетнам? Или Кина? Држава са милијарду и по људи, гушће насељена него било које место у Европи, плус место са кога је почео вирус? Како су они то довели у контролу? Неким тајним вакцинацијама?

Не. Они су реаговали када су видели САРС-1 и МЕРС, и спремили су се. Направили су снажну државну епидемиолошку инфраструктуру, која је одмах чим је вирус препознат као опасност скочила у дејство.

Прво су увели масивно затварање и карантине. Затварање граница, свог јавног саобраћаја (и локално и државно), затварање аеродрома. Али уместо да то раде само док је политички згодно, они су то радили све до тачке на којој су њихови епидемиолози могли да поднесу број нових случајева.

У местима са највећом заразом, затварање је трајало пуних 76 дана. Држава је прихватила економску штету, и дала помоћ људима и компанијама еда би исте преживеле тај почетни период. Преко четрнаест хиљада нових здравствених контролних места је отворено да би се гарантовала контрола над кретањем и здравственом сликом људи, са тешким казнама за прекршиоце карантина. У року од неколико дана, успостављен је систем за праћење контаката, и систем за тестирање који је у року од две недеље тестирао ДЕВЕТ МИЛИОНА људи.

Затим, уместо да се журе да се "враћају у нормалу" и "спашавају економију," наставили су да гурају криву до нуле. Ништа "заравњавање," већ нула. Праћење контаката без извињења, са казнама за људе који лажу са киме су се срели и где су били. Даље тестирања на масивном нивоу: хиљаде и десетине хиљада тестова око сваке тачке на којој се вирус види, обавезни карантини за изложене. Плус, масивна продукција маски, рукавица, и других потрепштина, и чврста правила о њиховом коришћењу на националном нивоу.

Испоставило се да је ово боље и за економију. Уместо да се месецима држава полако гуши, ту су два месеца тешког живота након чега… па, вируса ефективно више нема.

Све је то могло да се уради и у Европи и Америци сигурно. А много тога је могло и код нас много боље да се уради, без обзира на сиромаштво. Али није урађено боље, и сада смо ту где смо. И сад чекамо да имунитет дође до 80% и да се пренос успори до тачке на којој можемо да се вратимо у нормалу без да то затрпа болнице.

Али овде има једна важна лекција: шта ћемо урадити у будућности? Да ли ћемо се спремити, или ћемо да се свађамо око теорија завере? Јер ако не научимо лекцију, и ако не схватимо да су епидемије нешто што можемо да очекујемо опет у будућности, природно, без да их праве неки милијардери или некакве мрачне силе… па, за пет, десет, или петнаест година, играћемо исти овај плес поново.

 

Курир / ГЗС

 











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


koronavirus predrasude istrazivanje nauka

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 96.644.929 посета
Тренутно на сајту: 114 посетилац(a)