Српски бели лук дочекао својих пет минута,главица 50 динара

Краљево - Иако су се у нека давна времена о српски бели лук отимали сви светски дворови, ово лековито здраво поврће

почело је пре десетак година  да губи на важности пред правом најездом кинеских, холандских и неких других страних сорти.

Српки ,,Босут“ и ,,Зимац“,традиционалне сорте белог лука, по којима се Србија прочула широм света,стидљиво су на пијачним тезгама ,продавницама ,посебно великим трговинским ланцима,уступали место на око привлачном, луксузно упакованом и знатно јефтинијем белом луку из Кине и неких других држава,што је за домаће купце танких новчаника био главни мамац и разлог за куповину.

Последњих пар година,нарочито ове јесени,српски бели лук је дочекао својих ,,пет минута“ и опет је на цени која му,како тврде произвођачи и све чешћи купци,и припада.

,,Са тетком Симком Симић и њеним супругом Мирком, иначе пензионерима,на њиховом имању у Врдилима,селу удаљеном десетак километара од Краљева,посадили смо бели лук на непуних десет ари.Упркос суши лук је добро родио тако да смо остварили принос од око 600 килограма.Цена је изванредна-800 динара по килограму,односно 50 динара по једној главици .Кад одбијемо све трошкове са те мале површине остварићемо чисту добит од 3.500 евра,можда и већу, какву не бисмо приближно добили ни од једне друге пољоривредне културе“, каже Михаило Рибаћ који је задужен за продају на краљевачкој пијаци.

Српски лук преко ноћи постао хит

Са краљевачке пијаце кинески бели лук потиснут је готово преко ноћи.Има га у великим трговинским ланцима и цена му је од 345 до 400 динара.Но и поред тога наше сорте имају све више купаца.Истина,на килограм,како тврди Михаило,ретко ко купује,више се тражи по неколико главица или до пола килограма ,највише пијачним даном и недељом.Према његовим речима све је веће интересовање људи са села да на пролеће посеју домаћи бели лук тако да већ сада обезбеђују семе.

У краљевачком крају прошле и ове године порастао је број повртара који су сејали бели лук и то искњучиво домаће сорте ,,босут“ и ,,сремац“. Међутим,из страха од прекомерног увоза,мало је ко засејао више од десетак ари.Охрабрење им стиже,како тврди краљевачки агроном Драгутин Јевтовић,из Јужног Баната, постојбине белог лука, где се прошлог пролећа ово поврће сејало на површинама од два до пет хектара за следећу сезону планирају се и далеко веће површине.

Велике предности нашег лука

Агроном Јевтовић тврди да су многе земље престале да увозе бели лук из других држава због прекомерне употребе хемикалија против клијавости, што је велика шанса за наше повртаре који не прскају лук више од два пута уз минималну употребу минералних ђубрива.

Ако се изузму веровања, још увек присутна код не малог броја људи и код нас,о белом луку као магијском заштитном средству против ,,злих духова“ и ,,невидљивих опасних сила“ за бајање,врачање и разне чини и мађије,сасвим је сигурно да је мало биљака којима се придаје толика важност као српском белом луку.
У народној медицини,коју ни струка не оспорава,лук се користи за лечење срчаних сметњи, органа за дисање и варење, затим крвних судова, црвених паразитских вируса и разних инфекција.
У званичној медицини бели лук, посебно са својствима којима располаже наш домаћи, има широк спректар употребе у лечењу високог крвног притиска, бронхитиса, многих заразних болести и као добар стимуланс нервног система.

ГЗС / РИНА / Миланко Даниловић