путовали су до школе прелазећи језеро Потпећ чамцима.Од уторка они од куће до школе и назад путују службеним возилом председника општине Прибој Лазара Рвовића, а вози их његов возач.

Кучин је, околним путем којим се избегава прелазак језера, удаљен од прве аутобуске станице више од 15 километара. Зато су ученике родитељи чамцима превозили преко језера, а до места где су чекали ђачки аутобус морали су прелазити још и пругу Београд-Бар на необезбеђеном прелазу. Њихов пут од куће до школе и назад нарочито је опасан и напоран у зимском периоду, кад језеро зна да заледи или кад му опадне ниво па до чамаца прилазе по живом блату – Највише смо се плашили кад дува ветар и кад можемо да се преврнемо, јер нико од нас не зна да плива. Опасно је и кад се спусти вода у језеру. Другарица нам је једном упала у блато, једва смо је извукли, каже Саша Дерикоњић, један од ученика који путују.

Проблем путовања ових ученика је последњих десетак дана актуализован у медијима па је више појединаца и организација показало интересовање да им помогне. Једна од њих је „Спасилачки тим Србије“, који је предвођен Војканом Крстићем, посетио ученике, поклонио спасилачку опрему и обучио их како да је користе. Они су ученицима обећали да ће се потрудити да им на лето организују и обуку у пливању, јер како је рекао Крстић , треба превентивно реаговати, а не када се нешто лоше деси.

Родитељи су замерали надлежнима што ништа не предузимају и тражили од Општине Прибој аутобуску линију и асфалтирање још 500 метара пута од Општине Пријепоље којој село припада, како би ученици могли да у школу путују са друге стране језера преко хидроелектране. Надлежни у општини су пак тврдили да је организовање превоза на тој деоници тешко изводљиво чак и када би се урадио асфалт који недостаје на делу пута до њихових кућа.

Тренутно решење понудио је Лазар Рвовић, председник Општине Прибој тако што је свом возачу издао налог да свакодневно , његовим службеним колима, до даљњег превози ученике од куће до школе и назад. “ Захваљујемо се председнику и свима који су нам омогућили да овако путујемо у школу , сваки дан ауто долази по нас и враћа нас кући“ , каже један од ученика.

Данас