своју суровост, једини човек који може проћи непроходним путевима и помоћи људима који су завејани, заборављени и напуштени јесте Радојко Јованчић.

Већ са првим већим снегом његова свакодневица посвећена је пробијању сметова, како би са хуманистима Црвеног крста, Хитном службом и Тимом за деловање у ванредним ситуацијама помогао најугроженијима.

“Носим лекове, храну, воду, спремим дрва старијим и болесним људима, очистим око куће, а повређене довозим до пута где их чека теренско возило. Често се уплаше кад нас виде са кацигама, распитују се откуд ми ту, ко смо. Има предела где су сметови огромни, а има доста деце па се дешавало да носимо пелене, храну за бебе, јер нико други не може да приђе. Никада се до сада није десило да нисмо нашли кућу и обавили задатак због кога смо пошли на терен”, прича Радојко.

Раде у свом хуманом гесту никада није усамљен, њему помажу волонтери Црвеног крста, са којима је током ове зиме прешао преко 600 километара.

Иако постоје многи проблеми са којима се Радојко и спасилачке екипе сусрећу, попут недостатка још најмање једних моторних санки и неприступачног терена на ком често остају без сигнала мобилне телефоније, њихову племениту намеру ништа не може да спречи.

Фото: Инфо лига

“Понекад носимо радио станицу која служи за интерну комуникацију. Дешавало нам се да се понекад заглавимо, али страха нема. За обављање овог посла неопходно је искуство јер није све у томе да умеш да возиш санке, већ је потребна свест да се превозе стари, болесни, повређени... “

О великом срцу овог Ивањичанина сведочи чињеница да је читав његов рад на волонтерској бази, и то још од 2012. године када је ивањичку општину оковао снег преко три метра.

Како би њихове хуманитарне акције биле успешне, локална самоуправа им увек излази у сусрет пружајући несебичну подршку и помоћ.

Глас западне Србије / Инфо лига