које нису морали да плате, рекла је за „Новости" Биљана Бјелетић, члан Управног одбора Адвокатске коморе Србије и Радне групе за израду овог закона.

Тај број односи се на оне који су се обратили надлежним службама у градовима и општинама и добили про боно заступање на суду.

Међутим, има и оних који су од општина добили само бесплатне правне савете или су им локалне самоуправе завршиле о свом трошку неки управни поступак. Колико је њихов број знаће се кад буде готов шестомесечни извештај.

„Највише људи добило је бесплатну правну помоћ из области породичних односа, пре свега развода, издржавања, насиља у породици и одржавања контакта са децом. Ту су и предмети из радног права, затим социјална помоћ и право на пензију", каже Бјелатићева.

Право на про боно адвоката имају грађани који примају социјалну помоћ или дечји додатак, као и они чија су примања толико мала да би спали на ниво потребе за социјалном помоћи када би сами плаћали браниоца.

Трећу групу чине припадници „рањивих група", деца, инвалиди, жртве породичног насиља, трговине људима, организованог криминала или тероризма, азиланти, избеглице и други, подсећа лист.

ГЗС/Танјуг, Новости