скупштине Србије, да одговорна и реална политика не може да почива на митовима и фантазмагоријама, те да на КиМ треба да пронађемо живот – живот за Србе и ништа мање за Албанце.

Вучић је, на седници посвећеној извештају о преговарачком процесу са привременим институција самоуправе у Приштини од 15. јуна 2021. године, казао да када је нешто за нацију болно онда томе мора да се приступа одговорно, удруживањем свих друштвених снага.

„Скупштина је право и једино место где се разговор о једном оваком питању може водити дубински. И зато када имам прилику да говорим о КиМ, дужан сам да започнем са освртом на стварност и капацитете да се изборимо, а одговорна и реална политика не може да почива на митовима, фантазмагоријама”, подвукао је он.

Вучић је казао да то значи да сопствене митове морамо да прилагодимо разумевајући који је њихов значај у стварању духа српског народа, да без њих не бисмо на овакав начин ни опстајали до данашњег дана, али и да избегнемо суноврат и опасности које неретко у прошлости нисмо избегли, да не гинемо улудо, да размишљамо како да развијамо сателите и вештачку интелигенцију.

„Тек то ће дати пун смисао и нови живот позитивном миту и свему што из тога иде. Исто је и са КиМ, тамо на заједничком треба да пронађемо живот, живот за Србе и ништа мање за Албанце”, нагласио је он.

Вучић је поручио да Србија неће ни посредно ни непосредно признати једнострано проглашену независност јужне српске покрајине.

„Нити ће одустати од своје легитимне борбе за своје државне и националне интересе и борбе за поштовање међународног права”, казао је он.

Након тога уследио је велики аплауз посланика.

„Историјске токове није увек могуће преокренути, али није ни немогуће и од те борбе и амбиције не би требало да одустанемо и зато, да не буде никакве сумње пошто има оних који би да држе без основа патриотске и моралне придике а имају најмање права да то чине – заклео сам се над Уставом и добио највеће поверење, да докле год на то будем могао да утичем, Србија неће ни посредно ни непосредно признати једнострано проглашену независност наше јужне покрајине”, поручио је Вучић.

Албанци демографски победили

Председник Александар Вучић рекао је данас у парламенту да је државна политика по питању Косова и Метохије вођена у простору између жељеног и могућег, наводећи да су, док су жеље већине грађана о КиМ и даље углавном нереалне и максималистичке, могућности веома оскудне.

Он је подсетио да је и у ранијим обраћањима парламенту износио историјски преглед политичких прилика на територији КиМ, поражавајуће демографске податке о томе како су Срби од, практично, јединог народа на том простору средином 15. века, постали убедљива мањина.

„Био сам у прилици да покушам да објасним какве би биле економске и демографске последице живљења у сталном замрзнутом конфликту, односно непостојања споразума који би отворио простор за бољу дугорочну сарадњу српског и албанског фактора на КиМ. Од процена које сам износио тада, не одступам ни данас, с тим што би оне биле још неповољније”, рекао је Вучић.

Указао је да се у међувремену десио и конфликт на истоку Европе, који може да се мери као светски рат, а који има огроман утицај на Србију, додајући да се хистерија у међународној заједници рефлектује на Србију, на нашу борбу и кључне националне и државне интересе.

Подсетио је да је 1871. године, непосредно пред стицање независности Србије на Берлинском конгресу, на територији КиМ живело 64 одсто Срба, а да је, након губитака с краја 19. и почетка 20. века, српско национално ткиво на том простору обновило од 1921. и 26 одсто до 1939. године и 34 одсто живља на Космету.

„Људи говоре да је одувек било наше. То није истина. Мењале су се власти, имали смо амбасадоре тамо, конзуле, али увек је била борба за територију и националне интересе између два народа. Некада смо ми, некада су други побеђивали”, рекао је Вучић, пренео је Танјуг.

Указао је на значајан утицај иностраног фактора на све те догађаје, који би, каже, не рачунајући Француску, готово увек стајали, тврдо и чврсто на позицији против оних против Србије.

Навео је да је 1948. године било 27 одсто Срба на КиМ, док од 1961. до 1991. године следи пад са 27 на 11 одсто, уз све тежи живот на КиМ.

„Имали смо додатни проблем, да су Албанци демографски победили, јер су били посвећени опстанку и напретку нације. Све што ми нисмо, јер смо увек били спремнији за свађе, а не да се ујединимо”, рекао је председник Србије.

Додао је да је 2000. године, на КиМ било седам одсто Срба, а данас, према проценама Приштине, пет одсто, док наши подаци кажу између 6,5 и 7 одсто, односно око 100.000 људи који данас живе на КиМ.

„Важно је да људи то знају, да знамо шта је то што чувамо и да највише морамо да чувамо наше људе на КиМ”, рекао је Вучић.

Политика / ГЗС