Спомен обележје војницима након 100 година 



 


Спомен обележје војницима након 100 година
09.08.2017 10:51 | 0 коментар(а)



Ивањица - На највишем врху планине Чемерно, у недељу је служен парастос изгинулим борцима
Парастос изгинулим борцима, фото: studenicainfo.rs

српске краљевске војске у бици на овој планини, новембра 1915. и погинулима у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године. Постављен је војнички крст и камен темељац будуће спомен капеле и меморијалног комплекса који ће градити наредних година. Осим свештенства Српске православе цркве и представника војске, овом догађају присуствавли су, председник општине Ивањица, Зоран Лазовић и његов заменик Момчило Митровић, представници града Краљева као и челни људи општине Беране у Црној Гори. Окупио се и значајан број мештана.

Обележавање важног датума у историји српских ратова против непријатеља организовао је град Краљево, који је од ЈП “Србијашуме” на коришћење добио парцелу од четири хектара, баш на месту где се и одиграла велика битка против Аустроугарске војске која је у огромној мери одређивала судбину врховне команде, краља, војске и цивилног становништва, који су се налазили у Рашки, на путу према Црној Гори и голготи Албаније.

“Градско веће града Краљева на челу са градоначелником др Предрагом Терзићем, безрезервно подржавају ову активност и нема никакве сумње да ће војничка спомен капела бити сигурно изграђена, управо на овом месту са којег се виде две наше највеће светиње, манастири Студеница и Жича. Ово место постаће светилиште на коме ће се будуће генерације учити неговању традиције ослободилачких ратова и уздизати наша национална свест. Сви ми који смо дошли овде на ово свето место, исказујемо преко потребно нам народно, црквено и државно јединство. Обећавам да ћемо догодине парастос служити у изграђеној војничкој спомен капели– рекао је пуковник Радоје Томашевић, координатор Одбора за изградњу капеле и члан Градског већа града Краљева. На Чемерну постављен војнички крст и камен темељац за спомен капелуанас дошли овде на ово свето место, исказујемо преко потребно нам народно, црквено и државно јединство. Обећавам да ћемо догодине парастос служити у изграђеној војничкој спомен капели”, рекао је пуковник Радоје Томашевић, координатор Одбора за изградњу капеле и члан Градског већа града Краљева.

Према пројекту изградње спомен капела са крстом, који обухвата и довођење струје и воде, коштаће око 5.000.000 динара. Из више праваца према Чемерну биће поправљени и сеоски путеви који су у прилично лошем стању.

Приликом служења парастоса, јуче су први пут прочитана и имена погинулих из ових крајева у бици на Чемерну. До сада су извршена обимна истраживања борби на овим просторима, а један од истраживача је и артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић који је одржао предавање о борбама на Чемерну и околини. Том приликом он је говорио о тадашњем положају наше и непријатељске војске и напорима да се Аустроугари зауставе у продору према ибарској долини.

Пројекат за изградњу војничке спомен капеле је урађен и одобрен од надлежних институција, а на Чемерну га је јуче презентовао његов аутор, архитекта. Александар Маричић.

Према непотпуним и још увек незваничним подацима, у бици на Чемерну погинуло је више од 1.000 српских војника и 625 Аустријанаца. Жртва је била велика, али је битка успела да заустави непријатеља у продору. У супротном, краљ, врховна команда и главнина војске били би увучени у обруч и уништени.

Тек сто година после, из историјских извора израња битна на Чемерну као једна од важнијих у Великом рату који је српска војска водила да заштити одступницу приликом повлачења према Крфу. Била је готово заборављена, као и тела погинулих војника која су разасута остала на овој планини, без костурнице, достојног обележја и дужног пијетета.

На такозваном југозападном фронту, који се протезао од Александровца до Ивањице, биле су Прва и Друга армија српске војске са око 36.000 људи. На Чемерну је било стационирано 17.600 војника, а око 4.500 волова и коња вукло је топове. У окршајима са непријатељем борили су се Ужичка војска, Студенички одред, друго и трећепозивци из Ужица, Косјерића, Пожеге, Ариља и мањим делом из Ивањице. Највећи број погинулих био је у рововима испод највишег врха ове планине.

Битка на Чемерну била је последња одбрана главнине војске и врховне команде на челу са краљом Петром, којој је претходило неколико мањих сукоба на Троглаву, Јелици, Врановцу и другим местима на потезу од Краљева ка Студеници. На Чемерну су и данас видљиви остаци ровова, који сведоче о страдању српских одреда.

 

Инфо лига / Глас западне Србије













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 43.718.521 посета
Тренутно на сајту: 39 посетилац(a)