Милан Кркобабић обишао је данас задругу "Агро Еко воће" у Ариљу којој је прошле године додељено 12,5 милиона динара бесповратних средстава, у оквиру Програма подршке равномерног регионалног развоја Србије.

Тој земљорадничкој задрузи, у Златиборском управном округу, новац је додељен за саднице малине и пољопривредну механизацију.

Новац је додељен у оквиру Програма подршке спроводјењу мера равномерног регионалног развоја Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих у 2017. години.

Кркобабић је новинарима рекао да је то "прави пример како једна задруга може и треба да функционише".

"Овде је уложено 12,5 милиона динара, што су и велике паре за ову земљу, али и мале паре ако желимо да нам се истински много врати", оценио је он.

Према његовим речима, о малини треба да брину и да је стратешки позиционирају људи који се тиме баве.

"На роду малине Србија оствари 10 одсто од укупног производа у пољопривреди, што је огромна свота. Ту је Србији развојна шанса а овим улагањем покренули смо један пионирски подухват", истакао је Кркобабић.

Он је оценио да је извоз свежег производа "права идеја која треба да буде подржана, али са претходним удруживањем".

Како је додао, то је "право место за формирање првих правих сложених задруга, које ће да обједињавају такве задруге и да се баве производњом, пласманом, контролом квалитета производа али и даљим развојем".

"Отварамо нову страницу, 240 задруга је формирано за годину дана, Влада је помогла 22, док ће у овој години помоћи измедју 60 и 70 задруга", истакао је Кркобабић.

Он је додао се да уложен "динар у малину враћа двоструко, и да је то прави пример како једна задруга може да функционише".

Директор задруге "Агро Еко воће" Божо Јоковић казао је да је новац наменски утрошен за подизање производње и прераде воћа у финални производ.

"По први пут имамо добијен финални производ, од воћа које смо до сада радили и замрзавали и то пласирали у замрзнутом стању, што је била грешка", истакао је Јоковић и додао да они покушавају да врате начин на који се некада радило у Србији.

Он је рекао да је "следећи корак да како су то урадили са прерадјеним воћем у финални производ, да то ураде са свежим".

Јоковић је истакао да та задруга "има неколико региона у сарадњи", око 150 задругара, више од 100 хектара малине, као и да се "та идеја шири и у друге регионе".

"Имамо светски бренд, јер Ариље има заштићено географско порекло малине", казао је он.

Према његовим речима, "купци са стране хрле за воћем из Србије", кога нема у довољном контигенту, зато се мора радити на сортименту новог засада, као и на едукацији производјача.

"У наредном периоду ћемо се фокусирати на сарадњу медју регионима, да окупимо људе како бисмо могли да направимо контигент којим ћемо моћи на светском тржишту да будемо знајчајан фактор", додао је Јоковић.

Бранислав Гулан из Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) је рекао да је та задруга "прави пример како људи треба да се удружују у Србији и како треба да се стварају задруге".

"Овде имамо количину, квалитет и квантитет малине. И то је први услов да имамо производ из више фазе прераде", истакао је он.

Гулан је казао да у Србији данас има 15.000 хектара под малином, а да се годишње  производи од 60 до 100 хиљада тона малина.

Извор: Бета