На ове његове стихове најпре се може одазвати Томислав Марковић из села Трешњевица који има највећи засад шљива у целој Србији, а који се простире на чак 18 хектара.

“Почели смо са само три хектара, али радило се и докупљивало. Кад сам одлазио у школу мој деда је плакао и говорио како ће све ово без мене пропасти. Његове речи, али и сузе заувек су ми остале у сећању, па иако сам имао посао у граду вратих се на имање, да не зарасте у коров. Да то нисам учинио вероватно би се дедино предсказање обистинило и од овог великог имања сада не би било ништа”, прича Томо за РИНУ.

Ни сам не зна колико у свом шљивику има стабала, али зна да је род добар без обзира на све временске неприлике које су га снашле.

“Град нас је побио два пута, али били смо осигурани и штете није било. Набрали смо око 17 вагона и све смо упели и да продамо. Од ове њиве живи моја цела породица која броји 25 чалнова. У време бербе овде је опсадно стање, не стајемо од јутра до мрака”, каже Томо.

Међутим, Марковићи не само да су добри воћари, већ су и вредни сточари. Поносни су на своје велико стадо, које им служи не само за шишање, већ и за одржавање зелених површина.

“Цело лето овце су у шљивику, пустимо их и оне пасу сву ту траву коју би ми иначе морали да косимо. Сколонимо их само кад дође време бербе”, изјавио је овај српски домаћин.

Да његово имање неће зарасти у коров доказ су и Томови потомци, четири сина који су одлучила да остану на селу и баве се тешким пољпривредним пословима.

РИНА