што је 49 одсто
више него у истом лањском периоду,
изјавила је данас Танјугу министарка
пољопривреде и заштите животне средине
Снежана Богосављевић Бошковић.
Вредност извоза
хране из Србије од јануара до краја маја
била је већа од милијарду евра, а у
експорту су доминирали житарице и
производи од житарица, воће и поврће,
навела је министарка.
Она је додала
да је и код извоза забележено повећање
од 21 одсто.
„Ови извозни
резултати још једном потврђују да је
пољопривреда изузетно важна за привреду
Србије и економски раст и развој - да
пољопривреда има своје место и шансу и
да се у наредном периоду треба максимално
ангажовати да се помогне произвођачима,
посебно малим”, нагласила је Богосављевић
Бошковић.
„Анализом је
установљено да је у овом периоду повећан
извоз ка ЕУ за 20 одсто, ка земљама ЦЕФТА
за 14 одсто, и ка осталим земљама за око
39 одсто”, казала је Богосављевић
Бошковић.
Храна из Србије
је највише пласирана у земље ЕУ (52 одсто),
ЦЕФТА (30 одсто) и остале земље (18 одсто),
рекла је Богосављевић Бошковић.
У овом периоду
извезено је воћа и поврћа за 217 милиона
евра, док је вредност увоза била 120
милиона евра, што значи да смо и ту
забележили суфицит од 100 милиона евра,
прецизирала је Богосављевић Бошковић.
За пет месеци
2015. године у Србију је увезено
пољопривредно-прехрамбених производа
за 543 милиона евра, што је повећање од
четири одсто у односу на исти период
претходне године, рекла је Богосављевић
Бошковић.
Храну смо највише
увозили из ЕУ (66 одсто), ЦЕФТА (11 одсто)
и осталих земаља (25 одсто), при чему се
увоз из осталих земаља пре свега базира
на увозу кафе, чаја и зачина, навела је
Богосављевић Бошковић.
Позитиван
спољнотрговински биланс бележи се и
код млека и млечних производа, где
забележили суфицит - више смо извозили
него увозили, нагласила је министарка,
додајући да је суфицит био мањи него
лани.
Она је објаснила
да је тржиште ЦЕФТА било значајно за
наш извоз млека и млечних производа
прошле године, али да су сада вишкови
из ЕУ заузели место на том тржишту што
је смањило простор за нашу робу.
Када је реч о
заштитним мерама за увоз млека и млечних
производа, Богосављевић Бошковић је
рекла да њихове ефекте тек треба сагледати
у наредном периоду, али да су они већ
приметни и позитивни код маслаца и
појединих тарифних линија сира.
Такође, и за
поједине врсте воћа и поврћа (јабуке,
вишње, јагоде, паприку, парадајз
краставац...) и после истека транзиционог
периода, односно 2014. године, задржане
су одређене заштитне мере, било константне,
било сезонске, напоменула је Богосављевић
Бошковић.
Извор:
Политика, Танјуг