Хектар њиве као гарсоњера: Пољопривредно земљиште у Србији чак двоструко скупље него у земљама у окружењу 



 

Хектар њиве као гарсоњера: Пољопривредно земљиште у Србији чак двоструко скупље него у земљама у окружењу
18.01.2020 09:51 | 0 коментар(а)



Хектар пољопривредног земљишта у Србији је дупло скупљи него у окружењу и креће се од 10.000 до 20.000 евра,
Фото: Глас западне Србије

а очекује се да ће убудуће још расти. У неким деловима наше земље је и цена закупа за последњих пет година двоструко скочила. Због оваквих трендова, који су нереални и неоправдани, многи одустају од пољопривреде.

Овако, за "Новости", оцењује актуелно стање у аграру Мирослав Киш, председник Асоцијације пољопривредника. Истиче да је у Румунији, Мађарској или Хрватској земљиште исте категорије и класе упола јефтиније.

- Код нас хектар кошта и до 20.000 евра - каже Киш. - Од 12.000 до 15.000 евра је одавно стандардна цена за земљу која није ни близу асфалтног пута или насеља, већ је негде у пољу, где нема ни струје. Када узмете у обзир то колики је приход по јединици површине, куповина се неће исплатити ни за 20 до 50 година.

Објашњава да је до велике тражње дошло јер многи привредници који имају вишак новца не инвестирају у толикој мери као раније у некретнине, него у земљу.

Људи из различитих делатности, како каже, куповину њива сматрају бољом инвестицијом од куповине станова, злата или штедње у банкама, јер очекују да ће то земљиште бити скупље и спремни су да за њега плате сваку суму.

- Цена закупа је, такође, огромна, дупло је већа него пре пет година - наводи Киш. - Људи одустају од пољопривреде јер је то прескупо. У окружењу је и најамнина дупло јефтинија.

Да ли субвенционисане кредитне линије за куповину земљишта могу да помогну малим пољопривредницима који покушавају да опстану, питали смо Александра Богуновића из Удружења за биљну производњу и прераду биљних производа Привредне коморе Србије. 

- Када имате ситуацију са огромном потражњом и високим ценама тешко је направити добру подршку - каже Богуновић. - Прави потез би била бесповратна средства за куповину земљишта.

Додаје да није довољно само дати подстицај за куповину њива, већ би то требало да прати читав сет мера да би се од ливаде стигло до плода који ће се негде валоризовати и продати. Веће подстицаје, сматра, требало би да имају почетници и они који се шире на суседне парцеле и тако их укрупњавају.

На основу споразума потисаног између Министарства пољопривреде и "Поштанске штедионице", средином прошле године почело је одобравање повољних кредита за куповину земљишта са роком отплате од 20 година за младе пољопривреднике. Колико је захтева поднето, а колико је њих успело да купи земљу на овај начин, покушали смо да сазнамо у "Поштанској штедионици", али до затварања овог издања нашег листа нисмо добили одговор.

Министарство пољопривреде и УСАИД најавили су недавно програм којим ће да дају гаранције од 60 одсто на кредитна средства у износу од 90 милиона долара. Остатак од 40 одсто обезбедиће власник кредита за опрему, куповину земље или подизање фабрике.

Представници банака Прокредит, Адико и Банке Интеза, преко којих ће бити пласирана средства, кажу, за "Новости", да очекују значајно интересовање

- Ова иницијатива ће омогућити онима који нису имали приступ средствима за инвестиције и обртним средствима да их добију - истиче Ведран Иванковић, задужен за корпоративне комуникације у Адико банци. - Гаранције УСАИД и Министарства омогућиће нам да дамо ниже цене кредита.

Све три банке се дуги низ година баве кредитирањем у области аграра.

Интеза је у последњих пет година одобрила више од 300 кредитних захтева регистрованих пољопривредних газдинстава за куповину пољопривредног земљишта у укупној вредности од осам милиона евра.

Број исплаћених зајмова у Прокредит банци у истом периоду за ову намену прамашио је хиљаду.

- Само током прошле године исплатили смо више од 100 кредита за куповину пољопривредног земљишта у вредности од 16,5 милиона евра - истиче Иван Смиљковић, члан Извршног одбора Прокредит банке. - То значи да је просечна вредност зајма била 150.000 евра, што је за многа газдинства велико и захтевно улагање.

 

Да се дефинише ко живи од земље

Мирослав Киш напомиње да је велики проблем то што није јасно дефинисано ко је пољопривредник, власник земље или онај ко је обрађује и бави се производњом.

Држава треба то да реши и да само пољопривредници могу да буду корисници субвенција - указује Киш. - Код нас се свако ко региструје више од пола хектара сматра земљорадником, а може да буде и директор банке. Да ли је могуће да ми имамо 600.000 регистрованих газдинстава?

ГЗС/ Новости















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


njiva cena

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 79.849.925 посета
Тренутно на сајту: 132 посетилац(a)