отргао од заборава. Ова воденица данас меље ретко, али се млинар нада да ће неко од ових генерација наставити да меље жито.

Кнежевића воденица у Доњој Бистрици која датира од средине прошлог века, могла би даноноћно да меље, међутим, нема коме, јер је мештана све мање, а поточара Милана Кнежевића, једина је у читавом крају.

„Заслужан за градњу ове воденице је мој покојни отац, још 1957. године, купио је камење, али смо се ми деца растурили на све стране неко у школе, неко да ради, камење је ту стајало док ја нисам почео да је градим, најпре као атракцију”, казао је воденичар Кнежевић.

Некада је ово нововарошко село било познато по потачарама, а данас је Кнежевића воденица најмлађа те се власник нада да ће избећи судбину претходних које је једне године однела поплава и нико их није обновио.

Овај млинар не узима ујам, а за своју воденицу каже да има потенцијала, ако млађи буду желелеи да мељу, док његова супруга Славица тврди да је укус хлеба чије се брашно меље на поточари далеко бољи од свих осталих.

Традиционални млинови на води могу имати велики значај у развоју сеоског туризма.

Прилог емитован у вестима Б92: