радозналих завичајаца или учених глава сa наших високих школа, писац тог великог словара Милоје Стевановић (72) написао је друго, допуњено издање. Већ је изашло из штампарије и поред 14.000 првотних одредница сад има још 3.500 нових, на укупно 860 страница.

Овај азбучник чува од заборава древно и новије општење међу народом Милојевих родних Горачића и околног побрђа Старе Србије, језичко благо староставно које је Милоје бележио дању, ноћу.

– Уверен да је, ваистину, важно сачувати речи, да се оне не сатаре и не потру и да њин источник не пресуши пожурих да их, неакцентоване, смештим међу корице другог издања. Те речи, као и примере који их прате, ишчитао сам и звучне записе смештио у архиву за неког ко ће имати снаге, воље и љубави да обави тај део посла у неком следећем издању, ако бог да. За тај занатски део посла никад неће бити касно што се за поједине речи, након овог седокосог поколења, не би могло касти – вели Милоје Стевановић за „Политику”, на наречју своје драгачевске постојбине.

Непрегледна збирка израза и објашњења душу је дала за зимско очитавање, крај сеоског огњишта. И тешко је описати шта све садржи и обухвата само једна српска именица. То је, примерице, навео др Владимир Димитријевић, професор књижевности у чачанској гимназији, у свом прилогу за књигу, названом „Богатство једне речи”.

„У речнику који нам је у рукама јасно се види колико је богатство једне наше речи: узмимо само главу са наших рамена”, казао је Димитријевић, додајући шта све о глави стоји у Милојевом словару.

Ево: „Сто послова имам, не знам ђе ми је глава; ђе си навро главом кроз дувар; главу горе, соколе ђедов, напред, не предај се; то што е обећао он ће д’ испуни, јемчим главом; стани, бре, луда главо; главом без обзира; главом кроз зид; главом и брадом; бијем се главом (мозгам, размишљам); играти се главом; има соли у глави (мудар, паметан); држати у глави; изгубити главу; ижњети главу; ко два ока у глави; климати главом; кров над главом; лупати главом; мислити својом главом; врзма се по глави...”

Па даље:

„Мућнути главом; доћи главе; не иде ми у главу; не дизати главу; није о главу; памет у главу; преко главе; пробити главу; радити о глави; усијана глава; вала, попе ми се на вр’ главе; ово дијете паметно ко ’чела, чудом се чудим шта у његову главицу стане; млого е мачку јунећа глава; шта си зино код печена главуџа; има луду главчину: нит га мош повести ни поћерати...”

Милоје Стевановић је, иначе, један од водећих привредника чачанског краја, држи велике ашчинице и продавнице у Чачку и Београду, а до сада је написао и објавио 20 књига, склапајући их углавном ноћу, пошто обданице заврши посао у свом великом колективу, са 140 запослених и око 400 коопераната.

И друго издање Речника Драгачева објавила је Библиотека општине Лучани у Гучи (2021) у 1.000 примерака.

ГЗС/ Политика, Г. Оташевић