Овакву одлуку донео је надзорни одбор који је Миловановићу поверио још један мандат за вођенје фабрике на чијем челу је скоро две деценије.

Фабрика је преживела тешка оштећења у НАТО бомбардовању 1999 године и била је на рубу нестанка. Међутим успела је да се уздигне и поново постане гигант који запошљава око 1300 радника са просечном платом од 82 000 динара. Многи заслуге за препород овог предузећа као и највећи део колектива приписују управо реизабраном директору Миловановићу.

Синдикат овог предузећа једногласан је у подршци Миловановићу који је већ одавно у пензији али упркос годинама веома је активан. На том месту задржала га је струка јер важи за једног од најбољих познавалаца технологије израде барута и веома је као такав уважен и ван Србије.

Занимљиво је да га је на руководеће место својевремено именовао адмирал бивше СФРЈ Бранко Мамула и једини је директор из тог периода који је још увек радно активан на овим просторима  постижући изванредне резултате у производњи барута.

ГЗС