окупљеног народа сагласност да привремено, на три дана, кључеве града преда самопроглашеном колеги Браниславу Нушићу (глумац Милан Милосављевић), али је имао и примедбу:

Он је чудо од човека, за десет година успео је да вам се подвуче под кожу и стекне право на кључеве. Нисам срео никога ко је толико жедан и гладан власти – казао је Лазовић, Нудећи тај симбол власти Нушићу, јер су грађани и гости једногласно тако одлучили.

Председник општине Лазовић, фото: ГЗС

Нушић, међутим, није хтео олако да се прихвати кључа, постављајући један претходни услов:

- Данас сам прошао једином улицом у Ивањици која носи моје име, и умало нисам сломио штап, ногу и врат. Али, зато Његошева улица сва сија. Нисам више сигуран да ли сам дошао на „Нушићијаду” или „Његошијаду”.

Лазовић је, хтео не хтео, са позорнице обећао да ће радови у улици која носи име славног комедиографа почети колико 1. септембра. 

Глумац Милан Милосављевић, фото: ГЗС

Тако је, ето, изгледала завршница отварања десете „Нушићијаде” на коју су Лазовић и Нушић дошли заједно фијакером, пројездивши улицама овог места. биле су начичкане девојкама у староварошким мкостимима из пишчевог доба, ту се нашао и добошар Саво Јевђевић (78) из Прилика, а посело је почело старим српским колом у које су се ухватиле ивањичке моме, одевене у шалваре и јелеке.

Велики пљесак из народних редова добио је и један Немац. Привредник Јорг Хенскенс за почасни грађанин Ивањице, па је радо стао за микрофон на позорници и проговорио на српском: 

Фото: ГЗС

-  Радујем се што сам овде, много волим Србију а највише Ивањицу. Сваки град на свету има неку своју манифестацију, једни славе храну, други пиће, а ви славите хумор, што је фасцинантно. Заљубљен сам у Ивањицу и природу овог краја, и у животу нема ничег лепшег од насмејаних људи.

Уследила је, дабоме, и здравица на отварању коју је, уз буклију, низао Младомир Млађо Протић из Милићевог села код Пожеге:

„Од Јована Златоуста гледам како стоје уста кад изрекнем које слово, да не буде тешко, болно. и не повредим осећања мог народа од сто рана. То сам мого уз логику и Нушићеву реторику, да обзнаним српска чеда, да их господ бар погледа.”

Одатле су кренула кола и песме, с тим што је Нушић претходно саопштио да више не пише поезију, откако је због песме „Два раба” заглавио у затвору на две године.

ГЗС