до образовних установа уз помоћ Градске управе града Чачка. Ово је прича о човеку који поред љубави овим малишанима пружа помоћ свакодневном вожњом, и максимално им је посвећен како би били сигурни и безбедни док су у његовом ауту, преноси портал ПЗС.

Дејан Лазаревић свакодневно превози децу ОСИ до образовне установе, фото: ПЗС

Дејан Лазаревић из Мршинаца већ годинама има посебне путнике, које свако јутро узима на родитељском прагу и којима је и возач и друг и пратилац.

„С обзиром да имам троје деце, самим тим их волим, па сам пришао овим малишанима и њиховим родитељима да им изађем у сусрет и помогнем колико могу. Време са њима ми прође брзо, а деца су стварно добра”, рекао је за ПЗС Дејан Лазаревић, возач таксија.

Вера Курћубић, мајка деце ОСИ, фото: ПЗС

О овим малишанима стара се мајка Вера Курћубић и њој свака подршка значи и то што су јој деца безбедна на путу до школе и назад.

„Нама који живимо на сеоском подручју, а поред тога имамо децу са сметњама у развоју, много значи што нам деца стижу до образовне установе организованим превозом. Они су навикли, имају своје другове у таксију, пазе једно о другом и важно је да су безбедни”, казала је Вера.

Дејан вози малишане из најудаљенијих подјеличких и поморавских села, фото: ПЗС

Дејана можете видети како превози децу са инвалидитетом из неколико подјеличких и поморавских села, а у његовом ауту влада посебан дух.

„Срећни смо што нас Дејо вози, он нам увек купи неки слаткиш кад смо добри. Слаткише увек делимо, поштујемо и њега и другаре са којима путујемо до школе”, рекли су Владе и Мира Курћубић, деца ОСИ.

Дејан је деци возач, друг и пратилац, фото: ПЗС

Дејан је истакао да се после сваког радног дана осећа срећно и испуњено, посебно кад поред вожње може и на друге начине да помогне деци, јер они то свакодневно вратре својим осмесима.

Дејан је деци возач, друг и пратилац, фото: ПЗС

Психолози истичу значај похађања наставе деце ОСИ са сеоског подручја и њихово осамостаљивање.

Љиљана Марић, психолог школе за основно и средње образовање „1. Новембар”, фото: ПЗС

„Емотивни став, посебно о особама са сметњама у развоју јесте важан, али још је важан да почнемо да деламо, да пореед тога што се саосећамо са њима учинимо и неки корак напред, а то је да урадимо нешто што ће им олакшати њихов живот”, појаснила је Љиљана Марић, психолог школе за основно и средње образовање „1. Новембар” Чачак.

ПЗС/ГЗС