„Моравац” на виолини од авиона

Кнић/Бумбарево Брдо – Ратко Милић (56) је ономад на металној виолини развезао српско колце, па све госте

у „Гружанским дворима” на Бумбаревом Брду опчинио свирком и причом како је његов инструмент настао. То је, у локалу Слободана Бетулића Бетуле, била једна од аудиција за први Сабор виолиниста Србије који ће се од 16. до 18. августа одржати у Прањанима под Сувобором.

- Виолина коју држим направљена је 1955. године, рукама човека који никада није свирао овај инструмент. Начињена је од америчког авиона који је оборен 1943. године у ивањичком крају, пао је негде на Јавор. Пилот је искочио и жив пао у сјенички део, где су га мештани убили. Сјеница је бомбардована и сравњена са земљом због тог авиона - прича Милић, а објављује „Политика” у штампаном издању.

Аероплан „луфтвафеа” срушио се недалеко од куће Мирослава Р. Јовановића, земљоделца из Опаљеника, и самоуком мајстору, земљоделцу, одмах дао предлог шта да ради:

- Он је од авионских делова правио разне ствари, рецимо табакере за дуван којих и данас има на стотине. Давао је волове ономе који успе да отвори његову табакеру, док је он то успевао са два прста. Тајна је била у томе што је потребан притисак, истовремени, на две различите тачке табакере.

Милић је, иначе, шумарски техничар који се сада бави и обрадом камена у Трбушанима код Чачка, и описује како је настала виолина коју данас са поносом свира:

- Мирослав није успео из једног дела да је направи, на њој је преко 300 нитни, једном сам бројао. Са једне стране су бакарне, са друге месингане. Веома је интересантан и његов потпис на њој. Он се бавио и описмењавањем других, моја мајка има 87 година и од њега је научила слова. Ниједан папир који је нашао није бацио да га није прочитао, кад људи завију храну и крену за стоком па одбаце завијутак, он га узме да прочита. Кажу да је виолину правио три године, и све је крио шта ради када неко дође у кућу, да му се људи не би смејали.

Учени су касније мерили инструмент из Опаљеника:

- Димензије су подударне и са леве и са десне стране, што је врхунско мајсторство с обзиром да творац никада није свирао виолину. Постојало је и гудало, али му се изгубио траг.

Иначе, зналци поручују да се врхунске виолине праве са горњом плочом од смреке а доњом од јавора, док је најбоље гудало из Пернамбука (Бразил).

ГЗС / Г. Оташевић