Оптужница га је теретила за продужено кривично дело тешке крађе, али му је судија, уважавајући одбрану, изрекла казну испод прописаног минимума.
Случај је, ето тако, слика нашег доба, занимљив из сва три угла: оркивљеног, оштећених и суда.
Овде би свака страна могла да изрекне свој суд, и да не погреши, погледајте чињенице.
Окривљени је у потпуности признао извршење кривичног дела, стоји у образложењу пресуде. Дакле, у јесен 2016. године украо је 14 бицикала у Чачку, углавном везаних сајлом за ограду степеница породичних кућа или станова, а заклоп је пресецао армираним клештима носећи их уза се. То је било у Синђелићевој (сајла као заклоп, вредност бицикла 8.000 динара), Нушићевој (сајла – ланац, 15.000), Балканској (две сајле, 25.000), улици Драгише Мишовића где је ушао да попије пиво па иза дућана украо бицикл (сајла, 8.000), Нушићевој (незакључани бицикл у подруму, 11.000), Драгише Мишовића (незакључан, 3.000), Нушићевој (сајла, 9.000), Хајдук Вељковој (заклоп, 8.000), у Партизанског одреда (заклоп, 14.000), Немањиној (сајла, 11.000), Бобе Милетића (сајла, 12.000),Светога Саве (ланац, 5.000), Скопској (сајла, 15.000) Булевару ослобођења (сајла, 5.000) и улици Ђуре Алексића (незакључан, 6.000).
Поход је завршен у Љубићу где, по природи ствари, не пролазе овакве појаве. Ту је оптужени 21. новембра 2016. у кафани „Танаско Рајић” пришао столу једног од гостију, чекао прилику да овај одшета и онда са астала узео његов телефон 3.500) и паре (3.300) и ухапшен је убрзо. Тако је себи прибавио противправну имовинску корист од укупно 161.800 динара.
Све је ово у Чачку већ виђено, било и догађало се, и завршено је на суду. Овако: сви оштећени саслушани су у својству сведока. Двоје се није придружило кривичном гоњењу, нити траже накнаду штете, опраштају му све. Једна оштећена не придружује се гоњењу, али захтева да јој врати бицикл.
Шта је пред судијом рекао оптужени?
„У потпуности признаје извршење кривичног дела у време, на месту и на начин како јето наведено у оптужном предлогу. Навео је да врло тешко материјално живи, да има веома слаб слух и да на једно уве не чује 100 одсто а на друго 90 одсто, да је то чуло изгубио на послу приликом пада. Каје се због онога што је учинио и наводи да после овог кривичног дела није поновио било које друго”.
А суд, шта правда вели?
„Суд је проверавајући одбрану окрвиљеног исту у потпуности прихватио, јер је сагласна са свим доказима изведеним током поступка. Суд се уверио да окривљени не чује добро јер је комуникација са њим била отежана, морао је да приђе сасвим до судијског пулта како би чуо и пратио ток поступка на квалитетан начин и разумео све што се изговара на главном претресу...
Суд је на основу увида у извод из казнене евиденције утврдио да он није раније осуђиван, на крају је пете деценије живота, против њега се не води други кривични поступак, признао је дело и коректно се држао пред судом, има тешких здравствених проблема, живи у оскудици, тешко долази до посла.”
Ево, Иво Андрић шта рече за све три стране: „Правда. Нема је много на свијету, али што је мање има то више вриједи; и спора и јесте, и хоће да задоцни, али прије или послије – стигне.”
ГЗС
