ради већ седам месеци. Просторије су на четвртом спрату, па је корисницима услуга центра отежан приступ. Иако су корисници центра и многа лица која су стара или се тешко крећу, оспособљавање лифта и даље није приоритет за пријепољски Основни суд који би требало да се стара о исправности лифта.

Осамдесетдвогодишњи Милисав Кузељевић из нововарошког села Негбина због болести и година отежано се креће, међутим по породични документ морао је доћи до Центра за социјални рад. Он каже да се до 4 спрата, где се центар налази, одмарао више пута те да му је добрих двадесет минута требало да стигне до њих.

"Ово је страшно, лифт не ради, о нама старима нико не води рачуна да ли можемо да се дођемо до врха зграде",  задихано прича Милисав и додаје да је за њега лакши део пута био стићи до града из села удаљеног 15 – так километара од Нове Вароши него изаћи до четвртог спрата Центра за социјални рад.

Поред Центра за социјални рад своје просторије у овој згради има и Национална служба за запошљавање, Служба за катастар непокретности и Основни суд из Пријепоља који би на основу потписаног Споразума о учешћу плаћања трошкова одржавања лифта требало да брине о његовој исправности.

И ако сваког месеца суду уредно плаћају трошкове одржавања лифта он не ради, па тако сви они који долазе у поменуте институције морају степеницама до њих, што у врелим летњим данима није пријатно, нарочито за старе.Јелена Лековић директорка Центра за социјани рад

Центар за социјални рад има више од 1800 корисника, а његова врата свакодневно отвори неколико десетина корисника. Директорка ове установе Јелена Лековић каже да се више пута писмено и усмено обраћала председнику пријепољског Основног суда са молбом да отклони квар међутим узалудна су била сва обећања.

"Сваки пут сам добијала бледо обећање да ће се проблем решити, уз констатацију да они имају прече послове од тога",  тврди Јелена и додаје да потпуно разуме стара лица која свекодневно негодују међутим да она није кадра да реши тај проблем.

ПП Медиа / Глас западне Србије