Национална срамота на Перућцу 



 
Национална срамота на Перућцу
09.09.2020 09:10 | 2 коментар(а)



Бајина Башта - На једном од најлепших делова тока незаконито се граде објекти.
Фото: ГЗС

Да ли су бахати власници јачи од државе. - У Националном парку „Тара” немоћни.
Ове године услед пандемије вируса корона домаћи туристи запосели су српске планине и језера. Тако је и на вештачком језеру Перућац и планини Тари. Мештани Бајине Баште и тарских села кажу да никада нико не памти оволики број посетилаца. Већином су у приватном смештају јер су хотелски капацитети премали и када није ванредна ситуација.


За последњих неколико година на Митровцу, Калуђерским барама и обалама Перућачког језера никле су хиљаде објеката, углавном нелегалних – од кућа и вила до сплавова од неколико квадрата до неколико стотина квадрата. Фекалије из тих објеката завршавају у малобројним септичким јамама, а већином у потоцима, језерима и лепотици Дрини. На Перућачком језеру је ругло, невероватан призор са сплавовима око којих плута ђубре свакојаке врсте и фекалијама које завршавају директно испод њих у Дрини. Неке су изградили и поставили мештани, а већи број разноразни дођоши који све то за дебеле паре преко сајтова издају туристима. И све то у оквиру Националног парка „Тара” који нема скоро никакве надлежности да то обузда и доведе у цивилизацијски ред.


Још октобра 2018. писали смо о томе када су удружене држава и локална самоуправа порушиле и уклониле све објекте са обале и воде, осим четири која су били у некаквом судском спору и за које се очекивало да такође врло брзо буду уклоњени. То нам је тада потврдио и председник општине Радомир Филиповић, који је још рекао и да је у току израда детаљног урбанистичког плана – који се још доноси! Од тадашња четири, данас се стигло до више од сто педесет дивљих објеката, јер ниједан нема дозволу за градњу ни од НП „Тара”, ни од општине Бајина Башта, ни од надлежних министарстава.
Сплавови буквално ничу сваког дана на језеру. Уместо да се поносимо оним што нам је даровала природа, како нам кажу поједини посетиоци с којима смо разговарали, ово је брука и срамота: „Никада више нећемо доћи у ово ругло и смрад који се шири из објеката.” Већина посетилаца је разочарана упропашћавањем природне лепоте и угрожавањем биљног и животињског света. На самом ушћу Дервенте у језеро је и природно мрестилиште дринске рибе које је такође угрожено дивљом градњом и летњим становањем у тим објектима. То нам је потврдио и директор НП „Тара” Драгић Караклић.


Чини се као да овај проблем забрињава једино Национални парк. Стручне службе у оквиру својих надлежности пишу представке и жалбе разним институцијама и на томе се све завршава. Проблем је и преплитање надлежности општине, ХЕ „Бајина Башта”, Војске Србије и других републичких институција, па бахати то користе и злоупотребљавају због принципа – сви су надлежни и нико није надлежан. Најбољу слику свега дао нам је човек који се тим проблемом одавно бави и који је молио да му не спомињемо име будући да већ има проблеме: стекао је непријатеље и претње од локалних моћника.


Он за „Политику” каже: „Већини правих љубитеља природе смета анархија у вези са градњом сплавова на језеру. Још је теже нама, запосленима у службама које би у име државе требало да чувају заштићени простор од нарушавања. Проблем на језеру је почео пре више деценија изградњом првог нелегалног објекта. После маратонског процеса, на стотине бесмислених записника и промашених надлежности (НП ’Тара’, ХЕ ’Бајина Башта’, Општина ББ, Водопривреда), већина објеката је 2018. уклоњена – преостала су четири и даље у поступку.”


Паралелно са решавањем једног проблема појавио се следећи: експанзија постављања сплавова (понтона са кућицама).


„На почетку смо писали записнике о нелегалном постављању јер нико од бахатих нема неопходне услове Завода за заштиту природе, дозволу општине и сагласност НП. После нелогичних судских пресуда, неделовања надлежних инспектора републике и општине, опште политичке климе, бахати власници постављају све више сплавова и објекти су све скупљи. Иза фасаде љубитеља природе крију се ловци на брзу зараду – рентирање сплава износи од 60 до150 евра по дану. Тренутна ситуација на језеру је: око 150 сплавова из којих су канализација и отпадне воде са фекалијама одведени директно у језеро. Нема довољно контејнера за смеће на обали, нити паркинг простора, влада самовоља у постављању објеката (бирање места, начин везивања, прилазак обали…). Већина плаћа накнаде за заузеће заштићеног простора (по Закону о накнадама), које обрачунава стручна служба НП ’Тара’, али их то не легализује”, наводи Караклић.
Законска обавеза општинске управе јесте да уреди постављање сплавова, на шта ју је НП „Тара” писмено подсетила.


„Одговор је био: чекамо план детаљне регулације језера – наравно план није донет ни пре две године, ни данас, а када ће – не знамо. Наравно, никоме из општинске управе није пало на памет да спречи дивљу градњу док се не донесу прописи. Такође је необична толерантност ХЕ ’Бајина Башта’, јер у њиховим правилницима нема места плутајућим објектима у близини бране. Конфузна су и објашњења Пограничне полиције на даноноћни боравак стотина људи на језеру (граници), а риболовцима је, по том основу, забрањен боравак на води од сумрака до свитања. Просто је невероватно да нико од надлежних инспекција (еколошка, комунална, водопривредна…) није препознао надлежност да изађе на терен у види ругло на води. А обала језера је у другој зони заштите, а само језеро у трећој. Неделовање институција пружило је простор за анархију, фаворизовало бахате, насилне и безобразне, легализовало ’закон јачега’ (поготово у борби за боље место долазило је до физичких обрачуна). Ми у НП ’Тара’ смо пред тим немоћни”, наводи наш саговорник.

ГЗС/Политика







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


perucac nacionalni park tara

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (2)

  • IVAN JELISAVCIC      | 10.Sep 2020.14:41 h

    Inače kanalizacije iz Bajine Baste, i svih mesta na Drini a i svih ostalih reka ne zavrsavaju u njima, posto svaki grad u Srbiji ima fabriku za preradu otpadnih voda. Smasni ste,prvo resavajte problem na drzavnom nivou i tamo gde je stvarno problem, a ne da napadate obicne ljude koji su nasli nacina napokon da zarade malo para. Naravno da kucice na vodi treba da imaju nepropusne septicke jame, ali uredite to zakonom a ne odma da im zabranjujete sa radom, takodje resite mnogo vece zagadjivace nego sto su vikendice i splavovi
  • Anonimus      | 10.Sep 2020.09:17 h

    Ovaj tekst je potpuno zbunjujući. Pored niza konstatacija koje stoje (tiču se disfunkcionalnosti određenih institucija, potreba za održivim korišćenjem prirodnih kapaciteta i td.), još je veći niz preteranih i netačnih ili pretencioznih tvrdnji....smeće koje dolazi u jezero nije ništa novo. Ono godinama dolazi Drinom (jezerom) kao produkt divljih deponija uzvodnih gradova (koliko znam i sada se čisti koliko je to moguće). Postoje dokazi iz ranijih perioda kada ja petina jezera bila pkrivena plutajućim otpadom (to sada definitvno izgleda bolje). Kućice srušene 2015 godine i tada je krenula nekontrolisana izgradnja neprimerenih splavova i nastao pomenuti bezbrazlu, bahatost... Slika je sa regate i nema veze sa jezerom, valjda da bi haos izgledao veći!?? Ribolovci su uskraćeni za prostor i to se mora rešiti, a na jezeru mogu biti koliko hoće, ali ne mogu loviti ribu noću (zakonska regulativa). Fekalne vode idu u jezero i to se mora rešiti, ali razmislite gde idu vaše fekalije iz stana, gde idu fekalije iz urbanih sredina uzvodno, a i nizvodno. Gde idu fekalije iz beogradskih splavova ili drugih? Sve su to identične akcidentne situacije... Problem postoji i treba rešavati, a ne samo osuđivati i stavljati na stub srama one najslabije a veliki ostanu nedodirljivi. Perućac je divna destinacija, ima mnogo više zadovoljnih turista negi li tih koji "osećaju smrad". Splavovi predstavljaju brend jezera, ali opet kažem sve treba i mora da se uredi i dovede stanja održivog korišćenja(a može). Zato pre nego nekoga osudite sagledajte problem sa više aspekata, čujte više mišljenja pa donesite sud. Zbog nekoliko neodgovornih ne stavljajte sve u istu poziciju jer uvek stradaju iskreni, korektni koji koliko toliko poštuju ili se trude da poštuju određene propise. Zašto se grade nelegalni objekti(vikendice, kuće) , zašto to teško ide legalno je pitanje za nadležne institucije. Splavovi podleže nekoj drugoj vrsti legaliteta i dobar broj njih(postavlkenih pre više godina) je redovno registrovano kao plutajući objekti po zakonskoj definiciji. Malo je prostora za potpuno obrazloženje ove situacije, ali ne treba sve lomiti preko kolena, zabranjivati, rušiti, pa po pravilu gore napraviti, već uvesti u legalne tokove ono što je u skladu sa planovima, što može ispuniti zakonske obaveze i što neće ugroziti prirodnu ravnotežu. Bajinobaštani, ne skačite vazda sebi u stomak, već iskoristite to što imate, uklonite neprimereno, uredite ono što je moguće da sačuvate prirodne lepote vašeg kraja, jer drugog izbora nemate. Srećno!



  •  



















     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 92.710.450 посета
    Тренутно на сајту: 110 посетилац(a)