Да ли су бахати власници јачи од државе. - У Националном парку „Тара” немоћни.
Ове године услед пандемије вируса корона домаћи туристи запосели су српске планине и језера. Тако је и на вештачком језеру Перућац и планини Тари. Мештани Бајине Баште и тарских села кажу да никада нико не памти оволики број посетилаца. Већином су у приватном смештају јер су хотелски капацитети премали и када није ванредна ситуација.

За последњих неколико година на Митровцу, Калуђерским барама и обалама Перућачког језера никле су хиљаде објеката, углавном нелегалних – од кућа и вила до сплавова од неколико квадрата до неколико стотина квадрата. Фекалије из тих објеката завршавају у малобројним септичким јамама, а већином у потоцима, језерима и лепотици Дрини. На Перућачком језеру је ругло, невероватан призор са сплавовима око којих плута ђубре свакојаке врсте и фекалијама које завршавају директно испод њих у Дрини. Неке су изградили и поставили мештани, а већи број разноразни дођоши који све то за дебеле паре преко сајтова издају туристима. И све то у оквиру Националног парка „Тара” који нема скоро никакве надлежности да то обузда и доведе у цивилизацијски ред.

Још октобра 2018. писали смо о томе када су удружене држава и локална самоуправа порушиле и уклониле све објекте са обале и воде, осим четири која су били у некаквом судском спору и за које се очекивало да такође врло брзо буду уклоњени. То нам је тада потврдио и председник општине Радомир Филиповић, који је још рекао и да је у току израда детаљног урбанистичког плана – који се још доноси! Од тадашња четири, данас се стигло до више од сто педесет дивљих објеката, јер ниједан нема дозволу за градњу ни од НП „Тара”, ни од општине Бајина Башта, ни од надлежних министарстава.
Сплавови буквално ничу сваког дана на језеру. Уместо да се поносимо оним што нам је даровала природа, како нам кажу поједини посетиоци с којима смо разговарали, ово је брука и срамота: „Никада више нећемо доћи у ово ругло и смрад који се шири из објеката.” Већина посетилаца је разочарана упропашћавањем природне лепоте и угрожавањем биљног и животињског света. На самом ушћу Дервенте у језеро је и природно мрестилиште дринске рибе које је такође угрожено дивљом градњом и летњим становањем у тим објектима. То нам је потврдио и директор НП „Тара” Драгић Караклић.

Чини се као да овај проблем забрињава једино Национални парк. Стручне службе у оквиру својих надлежности пишу представке и жалбе разним институцијама и на томе се све завршава. Проблем је и преплитање надлежности општине, ХЕ „Бајина Башта”, Војске Србије и других републичких институција, па бахати то користе и злоупотребљавају због принципа – сви су надлежни и нико није надлежан. Најбољу слику свега дао нам је човек који се тим проблемом одавно бави и који је молио да му не спомињемо име будући да већ има проблеме: стекао је непријатеље и претње од локалних моћника.

Он за „Политику” каже: „Већини правих љубитеља природе смета анархија у вези са градњом сплавова на језеру. Још је теже нама, запосленима у службама које би у име државе требало да чувају заштићени простор од нарушавања. Проблем на језеру је почео пре више деценија изградњом првог нелегалног објекта. После маратонског процеса, на стотине бесмислених записника и промашених надлежности (НП ’Тара’, ХЕ ’Бајина Башта’, Општина ББ, Водопривреда), већина објеката је 2018. уклоњена – преостала су четири и даље у поступку.”

Паралелно са решавањем једног проблема појавио се следећи: експанзија постављања сплавова (понтона са кућицама).

„На почетку смо писали записнике о нелегалном постављању јер нико од бахатих нема неопходне услове Завода за заштиту природе, дозволу општине и сагласност НП. После нелогичних судских пресуда, неделовања надлежних инспектора републике и општине, опште политичке климе, бахати власници постављају све више сплавова и објекти су све скупљи. Иза фасаде љубитеља природе крију се ловци на брзу зараду – рентирање сплава износи од 60 до150 евра по дану. Тренутна ситуација на језеру је: око 150 сплавова из којих су канализација и отпадне воде са фекалијама одведени директно у језеро. Нема довољно контејнера за смеће на обали, нити паркинг простора, влада самовоља у постављању објеката (бирање места, начин везивања, прилазак обали…). Већина плаћа накнаде за заузеће заштићеног простора (по Закону о накнадама), које обрачунава стручна служба НП ’Тара’, али их то не легализује”, наводи Караклић.
Законска обавеза општинске управе јесте да уреди постављање сплавова, на шта ју је НП „Тара” писмено подсетила.

„Одговор је био: чекамо план детаљне регулације језера – наравно план није донет ни пре две године, ни данас, а када ће – не знамо. Наравно, никоме из општинске управе није пало на памет да спречи дивљу градњу док се не донесу прописи. Такође је необична толерантност ХЕ ’Бајина Башта’, јер у њиховим правилницима нема места плутајућим објектима у близини бране. Конфузна су и објашњења Пограничне полиције на даноноћни боравак стотина људи на језеру (граници), а риболовцима је, по том основу, забрањен боравак на води од сумрака до свитања. Просто је невероватно да нико од надлежних инспекција (еколошка, комунална, водопривредна…) није препознао надлежност да изађе на терен у види ругло на води. А обала језера је у другој зони заштите, а само језеро у трећој. Неделовање институција пружило је простор за анархију, фаворизовало бахате, насилне и безобразне, легализовало ’закон јачега’ (поготово у борби за боље место долазило је до физичких обрачуна). Ми у НП ’Тара’ смо пред тим немоћни”, наводи наш саговорник.

ГЗС/Политика