Проценат позитивности већ извесно време је око 25 одсто, значи сваки четврти тестирани је заражен. Данас смо имали више од 16 хиљада тестираних. Земље у окружењу су на данашњи дан пријавиле испод хиљаду заражених, а видимо и колико је било тестираних. Интензитет тестирања је велик, а сваки суспектни случај се тестира. Са друге стране, јак битан показатељ јесте који проценат од свих заражених захтева хоспитализацију, а ко од хоспитализованих захтева интензивну негу и респиратор, изјавила је данас за Радио-телевизију Војводине Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Кисић Тепавчевић је, гостујући у емисији гостујући у емисији Прави угао, рекла да су су неке значајне болнице из секундарне здравствене заштите већ пребачене у нековид начин рада, те да изгледа као да смо читаве друге болести занемарили.
"Сваки дан много више људи у Србији умире од инфаркта, него од короне. Битни показатељи јесу леталитет, који се рачуна као број умрлих у односу на број оболелих, као и стопа морталитета, број умрлих на 100.000 становника. На преко 4.000 новозарежних данас смо имали 16 умрлих. Јесте пуно, али видимо да је на сличне бројеве новоткривених зараза у Румунији преко 100 умрлих. Хипотетички, леталитет зависи да ли сте обухватили само најтеже случајеве болести, зависи и од доступности здравствене заштите, болничких капацитета, доступности лекова. Ми и даље имамо једну од најмањих вредности леталитета, негде око 1 одсто", открива министарка.
Говорећи о правим бројкама оболелих и умрлих. Кисић Тепавчевић каже да је информациони систем почео да функционише прошле године и да смо први пут имали такву базу података.
"Постојали су технички проблеми, али нико не може да сакрије смртни исход. Вишак смртности ће се тек гледати. У Америци, у сезони вируса грипа, вишак смртности се приписује управо грипу. Сада немамо времена и капацитета за анализе за које се надам да ће уследити", каже она.
Што се тиче редова за прегледе, каже Кисић Тепавчевић, чињеница је да су колеге из црвене зоне преуморне, да су многи од њих послати на годишњи одмор, па су позивани после пар дана да се врате на посао.
"На измаку су снага. То је чињеница и тако је широм света са здравственим радницима".
Она примећује да се у јавности ствара прича да има два табора у Кризном штабу, али поручује да су они једна целина и да стално дискутују, као и да је свака одлука до сада била једногласна.
"Не би било толико различитих мишљења да то није сложено питање. На почетку короне није било економских елемената како их има данас. Видите да све време ради привреда, БДП је био такав да смо имали најмањи пад од 1 одсто. Корона је утицала на све", каже она.
Упитана да ли је потпуно затварање једна од опција, министарка каже да можемо да гледамо искуства многих земаља, какве су им мере, учесталост обољевања.
"У Израелу су се потпуно затворили, кретали су се у радијуси од 1 км. Први и водећи у свету су по вакцинацији, имају 5 милиона вакцинисаних. Али на данашњи дана имају исти број новозаражених као на почетку, уз затварање које траје већ 2 месеца. Дошло је до масовног опуштања у ситуацијама када нема контроле шта се дешава иза затворених врата. Људи су се опустили између 1. и 2. Дозе вакцине, а разбољевали су се и непосредно после друге дозе, када још увек није најоптималнија заштита", каже Кисић Тепавчевић.
ГЗС / РТВ
