велики Васкршњи пост. Цела ова седмица а нарочито недеља карактеристчна је по томе што сокацима иду маскиране поворке.

Старији мештани присећају се како је некада изгледала Бела недеља.

„Целе седмице се маскира и обилази село, али недеља је најважнија. Ми смо раније ишли и у суседна села, сакупи се нас неколико, певамо, смех, шала. Дарују нас оним што се има у кући, најчешће је то била сланина, јаја, по неки слаткиш, воће. Добијали смо и по неки динар углавном у металу, ваља се тако. На крају дана се деле сакупљени поклони, срећи тад није било краја“, открива за ТопПрес Јован Јовановић.

Најмлађи данас од заборава чувају обичаје везане за Белу недељу. Различити костими и шминка јаких боја и даље су актуелни.

„Једва чекам да дођем из школе и да са другарима идем у маскирану шетњу. Маме и баке нас облаче и то су углавном њихове ствари које нама никако не стоје добро али то и јесте циљ да будемо што више маскирани како нас нико не би препознао. Највише добијамо слаткише и јаја, по некад се деси да се падне јер  ове хаљине су дугачке,  па да се по неко јаје и разбије али ипак на крају дана имамо пуну корпу дарова“, поносно каже  Никола.

ГЗС/ ТопПрес

На крају дана деле се поклони, фото: Жељко Стевановић