су већ прави мали домаћини и зато не чуди што тачно знају са чим располаже њихово имање.

“У нашем домаћинству има пет, крава, троје телади, пет бикова, једна јуница, трактор и машине. Кад су телад мала, чим дођем из школе дајем им млеко, да не буду гладни”, прича Стефан.

Стефан Ђорђевић храни телад после школе, фото: РИНА

Дан ових малих великих људи, разликује се од онога који проводе њихови вршњаци у граду, и иако тек стасали, десна су рука својим родитељима у свакодневним обавезама. Ова двојица малишана познају све сеоске послове и ништа им не пада тешко, и својим вредним ручицама учествују у раду и лети и зими.

“Брат и ја све послове делимо. Товаримо силажу и дајемо кравама док родитељи нису код куће. Кад порастем желео бих да останем на селу, поправљам машине и гајим стоку”, каже овај вредни дечак.

Отац Гојко поносан је на своје синове и каже да је школа ипак на првом месту, али и да имају и своје обавезе на имању које их не оптерећују.

Гојко Ђорђевић, фото: РИНА

“Од како су проходали, већину послова су научили и могли би да их одраде, што се каже – као матори. Циљ ми је да одрасту у добре људе, а за све остало мораће сами да се изборе, ја ћу их увек подржати у свему”, рекао је Гојко.

Ови вредни дечаци свој карактер ће дефенитивно искалити не само кроз игру, већ и радећи послове који ће од њих направити часне људе.

РИНА