Како је бајкерка реновирала дедину кућу и започела етно бизнис 



 
Како је бајкерка реновирала дедину кућу и започела етно бизнис
12.12.2017 13:51 | 0 коментар(а)



Чајетина - После неколико година градског живота и рада у канцеларији одлучила је да се врати у своје

село Љубиш на Златибору и тамо започне бизнис. Реновирала је дедину родну кућу саграђену почетком 20. века и мало по мало направила туристичко етно село „Дацовића конаци“. Од економисте прешла је у столаре и грађевинце, недостатак новца надомештала је маштом и од старог правила ново. Александра Дацовић испунила је дедин аманет да путнике намернике нахрани, смести на починак и пошаље на даљи пут.

„Као и сваком детету са села и мој план је био да одем у велики град. Али, како су пролазиле године и школовање, а затим дошао и први посао у граду, све више сам чезнула за миром који пружа породични дом а са њим и село. После неколико година рада у канцеларији одлучила сам да се вратим на село. Међутим, живот на селу није нимало лак. Много је физички тежи а приходи су много мањи“, прича Александра.

Породица Дацовић једна је од првих која се доселила и основала ово златиборско село. Од давнина се бавила пољопривредом и сточарством па је и Александра кренула стопама предака – засадила је малињак и воћњак на свом имању. Производе је продавала на Златиборској пијаци и тако направила прве кораке приватног бизниса.

„Како смо у породичном дворишту имали дедину родну кућу, која је саграђена почетком 20. века и која није ничему служила, решили смо да је адаптирамо. Доградили смо купатило, урадили изолацију, од окорака (отпад од дрвета) уредили ентеријер и кућица је добила стару драж упаковану у ново и модерније рухо“.

Случај је хтео да се у том периоду у селу затекне група сниматеља која није имала где да преноћи. Како у селу сви све знају, мештани су их препоручили, јер се од давнина код Дацовића свраћало на починак.

„Људи су преноћили а онда смо им спремили доручак јер је деда оставио аманет да путнике намернике никад не пошаљемо гладне на пут. За узврат оставили су ’част’ у вредности једног јагњета. То је одушевило целу породицу јер је уз много мање труда остварен приход за који су потребни месеци храњења и труда око узгоја животиња“, каже она.

Тако се родила идеја о приватном бизнису, етно селу и стварању озбиљне туристичке понуде. Александра је бајкер и са својом екипом пропутовала је добар део света па је и та искуства уградила у нови бизнис.

„Како спадам у групу људи која вози мотоцикле, пропутовала сам добар део Европе и имала прилику да спавам у разним смештајима по градовима и селима. Видевши једно домаћинство на северу Словеније, добила сам идеју да бих могла да направим нешто лепо и корисно од свог домаћинства и објеката који су већ деценијама па и вековима на нашем имању. Од старог млекара и бабине чатмаре настала су још два конака уређена у етно стилу. Све радове на објектима радили смо отац и ја па сам тако од економисте прешла у столаре и грађевинце“.

Недостатак новца допуњавали су маштом и од старих ствари правили нов намештај. Старе буриће преправљали су у столове и столице, креденце у комоде и ормаре. Тако су објекти су попримили рустичан изглед.

„Године 2014. категорисала сам објекте и основала пољопривредно газдинство ’Дацовића конаци’ са смештајним капацитетом. Од тада па до данас додат је још један објекат и изграђен базен у склопу конака. Вођени дединим аманетом, покушавамо да све госте максимално угостимо, да се осећају као код куће, да осете лепу страну сеоског живота и да пробају традиционалну кухињу и домаће производе“.

Село Љубиш удаљено је око 20 километара од туристичког центра Златибор па су Дацовићи принуђени да се боре за наклоност и анимацију гостију, јер је конкуренција велика а туристи имају све веће прохтеве и жеље.

„ Један од највећих изазова је како довести госта у потпуно неуређено село са пар стотина становника и учинити му боравак занимљивим и пријатним, да пожели опет да се врати. У селу и околини има доста неистражених бездана и пећина које нису обезбеђене за улазак, као и много природних лепота за које знају једино мештани. А било би јако лепо одвести људе да се упознају са чаробним призорима златиборских села и околине“, каже она.

Једна од потешкоћа са којима се сусрећу је и легализацијна и упис објеката у катастарске књиге као и пренос влаништва, иако су објекти стари по педесет и више година.

„У златиборским селима домаћинства се преносе са колена на колено, па се већи део земље и објеката још увек води на чукун деде и прадеде, који одавно нису живи. Све је то јако велика процедура, папирологија, утрошено време а потребне су и позамашне количине новце за таксе“.

У скоријој будућности Дацовићи планирају да изграде још објеката и повећају своје смештајне капацитете. Планирају и доградњу мобилијара, ресторана и велнес центра.

„И поред тешкоћа које се јављају у почетку, као и у сваком послу, саветовала бих младе да се врате на свој родни праг и крену са малим улагањима. Захваљујући општини Чајетина и туристичкој организацији Златибор, као и удружењу ’Екоаграр’, који се труде да уз изградњу инфраструктуре, субвенције и донације поспеше развој села, неће им бити толико тешко, барем не у овом крају, да стану на чврсте ноге у малом породичном предузетништву“, поручила је Александра.

 

Биз Лајф









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 110.262.343 посета
Тренутно на сајту: 318 посетилац(a)