утврдио је геном вируса корона, за сада први у Србији, што је основа за сазнања о његовој мутацији, утицају те промене на вирулентност и о томе одакле је стигао
Према броју запослених Ветеринарско-специјалистички институт у Краљеву, тачније у насељу Рибници је мања установа, али у складу са стручношћу и опремљеношћу веома важна, позната међу научном елитом и изван Србије. Најчешће, кад неки посао први и успешно обаве „не звоне на сва звона” и немају обичај да се хвале посебно не представницима медија. Тако је и сада, у случају очитаног, стручно речено секвенцираног актуелног вируса. Урадили су то још почетком маја, у првој фази пандемије.
„Реч је о делу опширније епидемиолошке студије, која се финансира из републичке касе, а реализује на Медицинском факултету у Београду. Уистину, ми смо током првог таласа, уз редован посао дијагностиковања узорака којих је тада било око девет хиљада, обавили секвенцирање десетак узорака. Урадили смо то самоиницијативно, успоставили технологију, метод а имали смо опрему као и искуство, додуше понајвеће на узорцима животињског порекла. Знали смо колико је неопходно установити генетска својства овог вируса, евентуалне промене, сличности са другима... И, тако смо, се наметнули и постали део тима поменутог пројекта ”, објашњава др Мишо Коларевић, директор Ветеринарско специјалистичког института у Краљеву.
Тим, од четири стручњака из ове установе предводио је др Дејан Видановић, а сарадници су били др Миланко Шеклер, др Марко Дмитрић и докторанд Бојана Тешовић. Помоћ су добијали и од Бојане Бановић Ђери, молекуларног биолога и америчког стручњака Џерами Вокенинга као и од вирусолога са београдског Медицинског факултета др Тање Јовановић и др Александра Кнежевића.
„Није ово први пут да ми то радимо а веома је важно поменуто истраживања. Јер, да би дознали да ли је вирус, примера ради, у овом другом таласу, мутирао, постао опаснији или слабији, да ли се преноси лакше или теже неопходно је установити састав његовог генома. Ми смо то урадили, налазе убацили у Светску банку генома и сада стручњаци могу да пореде те податке о вирусу, како би се рекло, српског соја са онима са других подручја. Такође, и ми можемо да пратимо и поредимо вирус са нашег подручја са подацима других стручних тимова ”,каже др Миланко Шеклер.
Да би се утврдило да се вирус променио неопходно је и друго истраживања. Зато су поменути стручњаци почели са новим секвенцирањем, које ће бити готово за десетак дана. То, наравно, опет раде уз редован посао дијагностиковања узорака којих је око три стотине дневно.
„ Ми смо, на основу добијених података из првог истраживања тада установили да у Србији не функционише само једна линија вируса већ неколико различитих. Идентификовали смо више генотипова вируса, који су у разним периодима, независно један од другог, ушли у нашу популацију, рецимо из Швајцарске, Немачке, Италије, Белгије... Сви се генетски разликују, али не превише. И, сада ћемо, за неколико дана поновити секвенцирање и на већем броју узорака утврдити да ли је, у међувремену дошло до мутације вируса и у ком степену. Када се буде прочитао довољан број генома вируса, спровешће се молекуларно епидемиолошка анализа да би се још више и прецизније знало одакле су у нашу земљу ушли, да ли су мутирали, као и о утицају те евентуалне мутације на његову вирулентност. Такође, овом методом могуће је предвидети и да ли промене вируса могу имати утицаја на ефикасност вакцине, када она буде у употреби ”,објашњава нам др Дејан Видановић, вођа истраживачког тима Ветеринарско-специјалистичког института у Краљеву.
На нашу шаљиву упадицу да им следе награде и признања они одговарају: „То не радимо због било какве привилегије него нам је, на неки начин, била и обавеза пошто смо један од техником и кадровима најопремљенијих института у земљи. То смо радили и раније на узорцима других вируса, а сада нам је задовољство у чињеници да смо ово истраживање спровели успешно и – први у Србији.”
ГЗС/ПОЛИТИКА