за промене на тему удруживања привредних субјеката и издато је следеће саопштење које преносимо у целости:
„Најнормалније би било да у једној демократској држави привреда буде отганизована по струковним удружењима и то прво на регионалном нивоу, а да потом та удружења имају свој савез на државном нивоу.
Да би струковна удружења могла да врше своју функцију, мора да се испуне следећи услови:
- да имају својство правног лица;
- да имају своју институцију –регионалну и републичку (Привредна комора) која такодје има својство правног лица;
- да та институција – коморски систем, буде организована на демократским принципима, то јест да буде прилагодјена потребама привредника.
Представнике органа управљања у струковним удружењима,регионалним коморама и републичкој комори, бирају чланови коморе непосредно или посредно, што се регулише законом или статутом.
Садашњи коморски суистем не испуњава ове услове из следећих разлога:
- регионалне коморе немају својство правног лица, а њихова имовина је пренета у ПК Србије. Бивше регионалне коморе постале су организационе јединице ПК Сдрбије.
- Од „органа” ове организационе јединице имају директора јединице кога именује Прредседник ПК Србије, и Парламент привредника .
- Овај „Парламент” није прави парламент јер нема извршни орган, а чланови парламента су одабрани од стране коморске бирократије и „угледних” привредника, и „самопредложени” привредници. Од ових привредника је „конституисан” Парламент на „конститутивној” седници. Остали чланови регионалне коморе нису учествовали у овој процедури.
- Од овлашћења које овај Парламент има, то је да предложи чланове у Скупштину ПКС.
Из напред наведеног се види да је Законом о коморском систему одузето право привредницима да самостално и слободно бирају своје представнике.
Уместо да Закон створи услове за најрационалније организовање привреде, он то онемогућава.
Највећа штета је нанета сектору микро,малих исредњих привредних друштава и предузетника којима је практично онемогућено да на орагнизован начин утичу на стварање повољнијег амбијента привредјивања, решавању своји проблема и развијања медјусобне сарадње.
Овај сектор је показао изузетну виталност јер и у оваквим организационим условима он учествије у стварању БДП са око 60% и запошљава преко 1.000.000 радника. Стварањем повољнијег амбијента за организовање овог сектора, његови потенцијали би дошли још више до узражаја, а држава не би имала никакав додатни трошак.
Сагледавши постројеће стање, Унија Чачак 2000 је донела одлуку да својим примером покаже како би требало организовати привредне субјекте кроз коморски систем.
У том циљу усвојен је нови Статут Уније по коме је основна јединица Уније струковно удружење.
Свесни да наше удружење не може бити замена за коморски систем, покренули смо иницијативу преко Парламента регионалне привредне коморе Краљево са предлогом да се на седници Парламента отвори расправа и упути захтев органима ПКС да се покрене процедура за измену Закона о коморама Србије, са циљем да се врати стаус правног лица регионалним коморама, као и да се организација прилагоди потребама чланова.
Што се тиче уредјивању односа измедју послодаваца и радника, чији су интереси различит, и представника извршне власти, предвидјено је да се то ради кроз социјално економски савет. Закон о оснивању социјално економских савета донет је 2004 године, али у његовој примени на нивоу општина и градова мало је урадјено, а и то што је урадјено је у већини случајева на ивици легалности.
Послодавци имају ‘‘своју‘‘ Унију на нивоу Републике, али ње нема у регистру где се региструју сва уддружења јер не испуњава законске услове да представља послодавце Србије.
Из напред изнетог произилази да је власт није омогућила привредним друштвима и предузетницима да имају организацију и легално изабране представнике, како за решавање својих проблема, тако и за решавање проблема у односу са друштвеним институцијама. Највећу штету од оваквог стања трпи сектор микро, малих, среднњих привредних друштава, предузетника и комерцијалних пољопривредних газдинстава.
Да би се основао социјално економски савет на нивоу града или општине потребно је да представници послодаваца представљају минимум 10 % привредних субјеката који запошљавају најмање 15% радника.
Циљ Уније је да са заинтересованим пословним удружењима достигне репрезентативност, а потом приступи регистрацији СЕС и добије законско право за уређивање односа са представницима радника и извршне власти.
На јучерашњој Скупштини изабрани су и нови органи управљања, тако да Скупштину чине следећи чланови:
Пољопривреда
Штампа
Метал
Информатика, електроопрема
Рачуноводство
Иновације и заштита животне средине
- Скупштина је донела одлуку да чланови Управног одбора буду у следећем саставу:
Пољопривреда:
Информатика
Рачуноводство
Штампа
Метал:
Иновације и заштита животне средине
ЛАГ:
Стручна служба
За председника Скупштине изабран је Милић Поповић, власник „Интерфуд-а 60“ доо, а заменика ће накнадно доставити Секција за рачуноводство, како је договорено на седници.
Директор је остао исти, а то је Адам Зимоњић”, наводи се у саопштењу.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.