добродошлице, на насловној страни сајта лула - мајстора постављена је фотографија једне од уникатних модела лула насталих у спретним рукама овог креативног младића.

За израду лула овај двадесетчетворогодишњак, будући електроинжењер, заинтересовао се пре око четири године, када је без ичије помоћи направио прву лулу, коју је поклонио свом стрицу. Она је, како каже, направљена из једног комада ораховог дрвета, а свака наредна имала је све елементе које лула треба да има.

„Саставни делови луле су глава, усник и врат. Усник се прави од материјала који је од мало чвршћег дрвета да би могао да издржи зубе, да се не оштети. Глава се састоји од жарнице у коју иде дуван. Постоји рупа за ваздух и једна у коју улази тенон. Усник чине тенон, врат и део који се хвата зубима, а који се зове дугме“, објашњава Нинослав.

За израду једне од ових лепотица, иначе омиљеног пушачког асесоара уметника, научника, боема, потребно је пуно времена, често и у зависности од мотивације и расположења. Како је у ову авантуру ушао потпуно сам, повремено размењујући искуства са колегом Дарком Миловановић из Чачка, требало му је доста времена да усаврши овај занат, који се, слободно можемо рећи, граничи са уметношћу:

„Из главе смишљам какву лулу желим. Наравно, прво морам да знам какав облик желим. Затим се цртају смерови бушења рупа. Веома је важно да све буде под добрим углом, зидови луле не смеју да буду претанки. Одатле полако креће дизајнирање. За израду лула користим различите материјале, попут вреса, маслине и морте која је специфична по својству јер је то дрво које је стајало у води пар хиљада година. Сва смола и све органске материје се исперу из дрвета и буду замењене минералима. Дрво је делимично окамењено и као такво јако је погодно за пушење луле, зато што не додаје примесу у укусу дувана, што лулашима одговара. Усник се прави од пластике, акрила или ебонита“.

Нинослав још увек нема јасну класификацију лула, већ их оцењује према финишном резултату рада и квалитету дрвета. Посебно брине да му луле добро „леже“ у руци, да буду фино обликоване, балансиране, да се поред лепог изгледа из њих може лако пушити. Мноштво лула, поготово тих првих, поклонио је својим пријатељима. Међу њима најзанимљивија је реплика луле коју користи чаробњак Гандалф у филму „Господар прстенова“. Израда ове луле за њега је представљала прави изазов.

„То је за мене представљало највећи изазов јер сам тада био почетник, што се тиче прављења лула. Било је јако тешко и незгодно јер усник из Гадалфове луле има велику дужину. Ја тада нисам имао материјале од којих се то прави, тако да сам морао да се сналазим и да импровизујем“, објашњава Нинослав.

Његов таленат препознао је власник француског сајта посвећеног лулама, Гијом Лафли, па је пожелео да на листу светских мајстора лула дода и његово име. Овоме се, како каже, није надао: „У првом моменту сам био јако изненађен, а потом сам се обрадовао. Наравно, то ме је мотивисало да се поново вратим у целу ту причу око прављења лула“.

Оно што је занимљиво јесте то да млади Луковић, као ни његови родитељи, нису пушачи. Квалитет првих лула испробавао је стриц, што је касније морао научити и сам, чиме је открио праву драж уживања у лули. С обзиром да пушење лула захтева посвећеност, па самим тим и време, много је мање њихових љубитеља што није случај у западним земљама. Зато и не чуди да су луле овог младог Златиборца изазвале више пажње код странаца,те се тако неке од њих са иницијалима овог младића налазе у поседу лулаша из Индонезије и Немачке.

Златибор прес / Глас западне Србије