Одређене границе Парка природе „Златиборˮ, али и одређена ограничења 



 
Одређене границе Парка природе „Златиборˮ, али и одређена ограничења
09.10.2017 14:48 | 4 коментар(а)



Влада Србије на последњој седници донела је Уредбу о проглашењу Парка природе „Златиборˮ, који се простире на територији општине Чајетина,
Фото: Влада Србије

града Ужица и општина Нова Варош и Прибој. Парк природе се поверава на управљање Јавном предузећу „Србијашуме”.

Златиборски планински масив, који обухвата пространу природну целину на југозападу Србије, у зони Старог Влаха, на источним Динаридима, проглашава се заштићеним подручјем изузетног значаја, односно I категорије као парк природе под именом „Златибор”.

Јужну границу Парка природе „Златибор” чини река Увац са приобаљем, западна граница се поклапа са државном границом према Републици Српској, према северу граница иде падинама Мокре и Семегњевске горе и падинама Груде, заобилази насељено место Златибор и наставља северним падинама Чиготе, док источну границу чине река Катушница са приобаљем и падине Муртенице.

Парка природе „Златиборˮ на територији општине Чајетина обихвата катастарску општину Стубло и делове катастарских општина Алин поток, Бранешци, Гостиље, Доброселица, Дренова, Јабланица, Љубиш, Семегњево, Чајетина и Шљивовица. На територији града Ужица део катастарске општине Мокра Гора, на територији општине Нова Варош делове катастарских општина Бела река, Драглица, Негбина и Сеништа, а на територији општине Прибој делове катастарских општина Бања, Кратово и Рача.

Површина Парка природе „Златибор” износи 41.923,26 хекатара, од чега је 18.158,83 хектара (43,31 одсто) у државном власништву, 23.582,42 хектара (56,25 одсто) у приватном, 93,68 хектара (0,22 одсто) у јавном, 74,85 хектара (0,18 одсто) у друштвеном, 13,48 хектара (0,04 одсто) у другим облицима власништва, од чега је I степеном обухваћено 4,69 одсто, II степеном 45,93 одсто и III степеном 49,38 одсто укупне површине подручја Парка природе.

У Уредби Владе Србије се наводи да на подручју Парка природе „Златибор”, није дозвољено обављати радове и активности, за које се у складу са законом којим се уређује заштита природе, утврди да могу оштетити популације, заједнице и станишта биљних и животињских врста, нарушити природне процесе и еколошку целовитост подручја или значајно неповољно утицати на естетска и културно-историјска обележја подручја и животну средину.

На подручју Парка природе „Златибор” утврђују се режими заштите I, II и III степена. Режим заштите I степена, укупне површине 1.968,89 хектара, односно 4,69 одсто подручја Парка природе „Златибор”, обухвата следеће површине, односно локалитете:

1) „Виогор”, површине 249,94 хектара (100 одсто у државној својини), општина Чајетина (КО Семегњево) и град Ужице (КО Мокра Гора);

2) „Црни Рзав”, површине 374,96 хектара (100 одсто у државној својини), општина Чајетина (КО Јабланица и КО Бранешци);

3) „Клисура Увца”, површине 1.121,10 хектара, (100 одсто у државној својини), локалитет „3а” површине 129,01 хектара, локалитет „3б” површине 75,49 хектара и локалитет „3в” површине 916,59 хектара, општине: Чајетина (КО Јабланица, КО Доброселица и КО Стубло) и Прибој (КО Рача и КО Кратово);

4) „Клисура Гриже”, површине 222,83 хектара (100 одсто у државној својини), општина Чајетина (КО Стубло и КО Доброселица).

Режим заштите II степена, укупне површине 19.255,59 хектара, односно 45,93 одсто подручја Парка природе „Златибор”, обухвата следеће површине, односно локалитете:

1) „Семегњевска гора-Црни Рзав-Чавловац”, површине 5.858,89 хектара (46,39 одсто у државној, а 53,61 одсто у приватној својини), општина Чајетина (КО Семегњево, КО Јабланица и КО Бранешци) и град Ужице (КО Мокра Гора);

2) „Бијеле воде”, површине 523,74 хектара (83,72 одсто у државној, 16,09 одсто у приватној и 0,19 одсто у јавној својини), општина Чајетина (КО Шљивовица и КО Бранешци);

3) „Рибничко језеро”, површине 283,42 хектара (100 одсто у државној својини), општина Чајетина (КО Јабланица и КО Чајетина);

4) „Равни Торник”, површине 293,74 хектара (94,14 одсто у државној, а 5,86 одсто у приватној својини), општина Чајетина (КО Доброселица);

5) „Чигота”, површине 3.910,35 хектара (30,59 одсто у државној, 67,30 одсто у приватној, 0,30 одсто у јавној, 1,81 одсто у друштвеној својини), општине: Чајетина (КО Доброселица, КО Алин поток, КО Гостиље, КО Љубиш и КО Чајетина) и Нова Варош (КО Драглица);

6) „Клисура Катушнице”, површине 220,35 хектара (41,57 одсто у државној, 58,43 одсто у приватној својини), општина Чајетина (КО Дренова и КО Гостиље);

7) „Муртеница”, површине 2.466,08 хектара (50,75 одсто у државној, 49,25 одсто у приватној својини), општине: Чајетина (КО Љубиш) и Нова Варош (КО Негбина, КО Драглица и КО Бела река);

8) „Подручје око клисуре Увца”, површине 5.688,72 хектара (27,18 одсто у државној, 72,72 одсто у приватној својини), општине: Чајетина (КО Јабланица, КО Стубло и КО Доброселица), Нова Варош (КО Драглица и КО Сеништа) и Прибој (КО Кратово, КО Рача и КО Бања).

Режим заштите III степена, укупне површине 20.698,78 хектара, односно 49,38 одсто подручја Парка природе „Златибор”, обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите I и II степена.

На површинама на којима је утврђен режим заштите III степена, осим забрана радова и активности које су као такве утврђене чланом 35. Закона о заштити природе, забрањујe се и образовање депонија; слободно испуштање отпадних и загађујућих вода у водотоке; експлоатација минералних сировина у зонама непосредне и уже заштите изворишта водоснабдевања, на подручјима или у близини подручја намењеног туризму, на подручју или у близини заштићене околине непокретних културних добара; уништавање и сакупљање строго заштићених и заштићених биљних и животињских врста; пустошење и крчење шума, као и чиста сеча шума, која није планирана као редован вид обнављања шума; сеча појединачних старих стабала, импозантних дендрометријских карактеристика значајних за очување биодиверзитета и културног наслеђа; уклањање аутохтоне вегетације; уношење инвазивних алохтоних врста; узнемиравање фауне и сакупљање јаја; риболов речног и поточног рака.

Радови и активности ограничавају се и на начин газдовања предвиђен и прописан посебним шумским основама за све газдинске јединице које су у заштићеном подручју; изградњу енергетских објеката и мини хидроелектрана снаге максимално до 30 МW, изузимајући водотоке са изразито клисурастим и кањонским долинама (Доброселичка река, Рибница, Јабланица); отварање нових површинских копова техничког камена унутар заштићеног подручја уколико се материјал таквих или сличних карактеристика не може наћи на подручју изван граница заштићеног подручја, који се користи за побољшање услова живота локалне заједнице (изградња и одржавање локалних саобраћајница и сл); риболов, у складу са прописима о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда; начин газдовања на површинама на којима се истраживањима потврди присуство строго заштићених дивљих биљних и животињских врста које су ретке и угрожене и за које су потребне додатне мере заштите. Ограничења и забране дефинишу се прописивањем мера заштите у оквиру посебних услова заштите за дате врсте и њихова станишта.

Фото: Гугл мапа

На површинама на којима је утврђен режим заштите II степена спроводи се активна заштита ради очувања и унапређења природних вредности, посебно кроз мере управљања популацијама дивљих биљака и животиња, одржање и побољшање услова у природним стаништима и традиционално коришћење природних ресурса.

У режиму заштите IІ степена забрањује се и изградња викендица и других породичних објеката за одмор; изградња јавних скијалишта; изградња ветрогенератора; изградња рударских објеката; експлоатација минералних сировина, тресета и материјала речних корита; привредни риболов; изградња објеката за рециклажу и спаљивање отпада и образовање депонија отпада; измена морфологије терена, односно извођење радова који би могли да униште или наруше геоморфолошке и хидролошке карактеристике подручја; превођење вода и измена хидродинамичких карактеристика и режима потока и река, као и сви други радови и интервенције које могу утицати на измену хидролошког режима подземних и површинских вода; изградња хидротехничких објеката (брана-акумулација), преграђивање и регулација водотока, као и изградња хидроелектрана на водотоцима или њиховим деловима који су клисурастог или кањонског типа или им акумулације залазе у клисурасте и кањонске делове водотока; промена намене водног земљишта; изградња септичких јама пропусног типа и свако испуштање отпадних и осочних вода у водоток и земљиште; предузимање радњи и активности које би уништиле, измениле или нарушиле геоморфолошке и хидролошке карактеристике Гостиљског и водопада Скакавац.

Забрањује се и обављање интервенција и активности које неповољно утичу на станишта или строго заштићену дивљу врсту биљака и животиња, чије присуство је утврђено истраживањима подручја. Ограничења и забране дефинишу се прописивањем мера заштите у оквиру посебних услова заштите за дате врсте и њихова станишта; сеча и уништавање стабала мунике, као и уништавање подмлатка; постављање табли и других обавештења на стаблима; неконтролисано сакупљање лековитог биља; паљење ватре, осим на местима одређеним за ту намену; сваки вид риболова у изворишним деловима Катушнице, на читавом току Љубишнице, Беле реке, Доброселичке реке и на току реке Увац у границама заштићеног подручја, изузев риболова у научноистраживачке сврхе; риболов речног и поточног рака, као и риболов на лињак и вијуницу; све радње и активности којима се угрожава фауна риба и ремети њихов мрест, раст, исхрана и кретање; уништавање гнезда птица и активности које доводе до узнемиравања птица у периоду размножавања (март-јул); сакупљање и стављање у промет свих врста биљака и животиња из уредбе којом се уређује стављање под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне; сакупљање, оштећење, хватање, убијање и узнемиравање свих врста биљака и животиња из правилника којим се прописује проглашење и заштита строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива; формирање мрциништа на подручју карстних седимената природног добра; формирање позајмишта или отварање каменолома; површинска експлоатација минералних сировина.

Радови и активности ограничавају се на традиционално коришћење камена, глине и другог материјала за локалне потребе; формирање шумских и пољопривредних монокултура; уношење врста страних за дивљи биљни и животињски свет регије у којој се налази заштићено подручје; извођење геолошких истраживања која подразумевају израду истражних објеката (бушотине, раскопи, усеци, засеци и сл), осим бушотина које служе за водоснабдевање становништва; каптирање извора за потребе водоснабдевања постојећих домаћинстава; газдовање шумама и шумским земљиштима утврђеним у плановима и основама газдовања шумама, газдовање блиско природном, којима се обезбеђује одржавање постојећих шумских екосистема и побољшање њиховог састава, структуре и здравственог стања, очување разноврсности и изворности дрвећа, жбуња и осталих биљних и животињских врста у шумским састојинама; сечу обнављања шума са мањим интензитетом у више наврата; очување ивице шуме; истраживања природног ширења мунике и примену узгојних мера којима би се омогућила природна обнова, формирање и очување састојине мунике, као и повећање бројности њеног подмлатка; примену одговарајућих биолошких мера против фитопатолошких и ентомолошких обољења шума; активности везане за унапређење популација ретких и угрожених биљних и животињских врста.

Радови и активности ограничавају се на контролисану посету у образовне, рекреативне и општекултурне сврхе; спровођење активности у оквиру научноистраживачких радова и праћење природних процеса; спровођење одговарајућих мера противпожарне и противерозионе заштите; уклањање ниског растиња сходно орографији терена ради омогућавања несметаног пролаза дуж клисура и кањона; изградњу објеката туристичког смештаја, угоститељства, туристичке инфраструктуре на изградњу мањих објеката за презентацију природних вредности или објеката у традиционалном стилу; изградњу објеката саобраћајне, енергетске, комуналне и друге инфраструктуре, стамбених и економских објеката пољопривредних и шумских газдинстава, и то на објекте који не утичу негативно на повољнији положај животињских или биљних врста, њихових станишта, природних вредности, лепоту предела и тресетишта; изградњу објеката за конвенционално гајење домаћих животиња и дивљачи у оквиру постојећих сеоских домаћинстава; примену хемијских средстава на употребу вештачких ђубрива на обрадивим површинама, а за хемијска средства за заштиту биља уз сагласност министарства надлежног за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство); риболов, рекреативни и научноистраживачки; ловство, санитарни лов дивљачи.

На површинама на којима је утврђен режим заштите I степена спроводи се строга заштита, којом се омогућавају процеси природне сукцесије и очување станишта и животних заједница у условима дивљине.

Осим забрана радова и активности из у режимима заштите II и III, у режиму заштите I степена забрањује се и коришћење природних ресурса и изградња објеката; слободна, неконтролисана посета и обилазак, кретање ван постојећих путева и специјално утврђених стаза.

Радови и активности ограничавају се на радове и активности на научна истраживања и праћење природних процеса; контролисану посету у образовне, рекреативне и општекултурне сврхе, а које нису у супротности са циљевима очувања природних вредности; спровођење заштитних, санационих и других неопходних мера у случају пожара, природних непогода, удеса, реконструкције, санација и одржавања постојећих објеката од посебног значаја као што су постојећи објекти електроенергетске мреже и мреже за транспорт и дистрибуцију природног гаса, болести и пренамножења одређених биљних и животињских врста.

На простору Златиборске висоравни евидентирано је 32 објеката геонаслеђа и то: 13 геоморфолошких, девет геолошких објеката, осам спелеолошких и два архитектонско-петролошка. Једно од највреднијих подручја Парка природе „Златибор” је кањонска долина реке Увац, са бројним долинским меандрима, чије су воде према постојећим индикаторима у првој класи квалитета.

Специфичност флоре и вегетације условљена је утицајем серпентинске геолошке подлоге, те се на овом подручју налазе станишта бројних ретких и угрожених биљних врста (од укупно 1.044, 226 које имају национални и међународни значај, 34 врсте су у категорији строго заштићених, а 112 таксона у категорији заштићених врста). На Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије, налази се 80 таксона, а на целокупном простору констатовано је 76 ендемичних таксона.

У Парку природе „Златибор”, доминирају аутохтоне шуме црног бора и мешовите шуме црног и белог бора, које су сврстане у приоритетна Натура 2000 станишта; присутна је строго заштићена врста муника и заштићене врсте: клокочика, дрен, хајдучка опута и бреза.

На овом подручју су од рибљих врста присутне младица, поточна пастрмка и бркица, а посебно је значајна врста вијуница, јер представља строго заштићену врсту. Забележено је присуство укупно 18 врста водоземаца и гмизаваца, што чини 38,30 одсто од укупног броја врста које насељавају територију Србије.

Због великог богатства и разноврсности, подручје Парка природе „Златибор”, увршћено је у одабрана подручја за дневне лептире (PBA-Prime Butterfly Areas) и представља станиште значајним популацијама циљних врста лептира. Забележено је присуство око 154 врста птица, што подручје Парка природе „Златибор” сврстава у попис подручја за птице од изузетног националног значаја (IBAnac-68), што чини 42 одсто од свих до сада регистрованих врста у Србији, од чега 127 врста су строго заштићене, док је 27 врста заштићено. Забележено је око 38 врста сисара, што тренутно чини 40 одсто врста, које су до сада на било који начин регистроване на територији Србије.

Посебну лепоту и препознатљивост Парка природе „Златибор”, даје традиционалан начин живота у старовлашком типу насеља, са дводелном брвнаром, као основним грађевинским обликом. Основну вредност представљају и утврђена непокретна културна добра: Црква брвнара у Доњој Јабланици, Црква брвнара у Доброселици и Манастирски комплекс Увац, као и неколико евидентираних добара.

Глас западне Србије













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (4)

  • ПЕРА ЛОЖАЧ      | 10.Oct 2017.16:16 h

    Урушио ми се нужник. Таман мислио да зидам нови, али, оћеш. Где ћу с.ати?
  • Jadni seljaci      | 09.Oct 2017.21:27 h

    Ma zabranite nam i vazduh da disemo..kako vas nije sramota neko bre zivi od ovih livada po zlatiboru
  • Genije      | 09.Oct 2017.19:25 h

    Jadni crnogorci , kako ce sada da grade i maznjavaju zemlju.
  • Sabičic      | 09.Oct 2017.15:46 h

    Ljudi moji ovi meni zabranjuju kretanje po mom imanju. Sunce ti xxm turci su bili zlatni. A smiju li da se mrču ovce



  •  









































     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 47.828.536 посета
    Тренутно на сајту: 43 посетилац(a)