На светском тржишту влада јагма за малином 



 


На светском тржишту влада јагма за малином
02.12.2020 11:06 | 0 коментар(а)



Америчко Министарство пољопривреде је извршило анализу залиха смрзнутог воћа закључно
Илустрација, фото: ГЗС

са 30. септембром, која је показала да су количине малине у хладњачама за 11 одсто мање у поређењу са августовским подацима, а за 12 процената у односу на исти период претходне године. Када је реч о залихама „црвеног злата“, слично стање је и у другим земљама, првенствено у Европи, што утиче на подизање цена плодова ове воћне врсте на светском тржишту.

Лековита својства – главни разлог појачане потражње за малином

Др Лепосавић сматра да су главни разлози који су утицали на повећање светске потражње за малином, првенствено култура исхране, али и доказана лековита својства овог воћа која позитивно утичу на здравље људи.

„Бројна истраживања и потврђени резултати анализа су утицали да интересовање потрошача за јагодастим воћем, а првенствено малином порасте у условима пандемије. У тим истраживањима посебно се истиче изузетно повољан минерални састав, садржај витамина Ц, К и свих који припадају групи витамина Б. Захваљујући алкализујућим својствима и богатом садржају минерала калцијума и калијума, коришћење релативно малих количина плодова малине утиче на побољшање стања код оболелих од гихта, реуматизма и артритиса, јер се тиме регулише садржај мокраћне киселине. Антиоксиданси плодова малине смањују ниво холестерола и триглицерида у крви, као и ризик од хипертензије, јер повећавају еластичност артерија и спречавају њихово зачепљење. И на крају, због повољног садржаја салицилне киселине, малина противупално делује на бројне процесе у организму човека и то је, по мени, можда кључни разлог због чега потрошачи, преплашени корона вирусом, више конзумирају малину и друго јагодасто воће током пандемије”, истиче др Лепосавић.

Велика шанса за домаће произвођаче

Др Александар Лепосавић, водећи стручњак у српском малинарству, сматра да ће појачана потражња за малином на светском тржишту и скок њене цене у извесној мери утицати на домаће малинарство, али, ипак, недовољно да би се ова, некада велика узданица српског аграра нашла на позицији какву је раније заузимала.

„Производња малине у последњих неколико година бележи пад, не само код нас, већ и у другим земљама, које се сврставају међу значајније произвођаче овог извозног воћа. Са усложњавањем ситуације са корона вирусом дошло је и до скоковитог раста тражње за овим воћем у свежем или смрзнутом стању и то је чињеница. До раста тражње је дошло, пре свега, у развијеним земљама Европе и света и то је довело до убрзане продаје чилеанске малине. То је утицало и на раст тражње за нашом малином, а самим тим довело и до раста откупних цена”, објашњава др Лепосавић, додајући да су у потпуности погрешна тумачења да је оваква цена малине у Србији резултат ангажовања разних радних тела, националних савета, радних група за праћење и утврђивање стања и проблема у малинарству и бројних асоцијација малинара, као и самопрокламованих представника произвођача, јер њихове активности апсолутно немају никакве везе са формираном ценом овог веома траженог воћа.

Др Александар Лепосавић, фото: ГЗС

Извозна цена спске малине је одавно премашила три евра за килограм роленда и она и даље расте, али, како наводи Лепосавић, скоро да не постоје количине овог воћа мимо оних које су уговорене. У поређењу са претходним сезонама, домаћи произвођачи су ове године уложили знатно више труда и средстава у одржавање малињака, а главни разлог су повољније откупне цене. То ће само донекле поправити лоше стање у малинарству, јер су за видљивије помаке потребне неке дугорочније мере и озбиљнији приступ свих актера у процесу производње, прераде и извоза.

Узимајући у обзир значај производње, прераде и извоза малине за економију наше земље, а због евидентног недостатка овог воћа на светском тржишту, према мишљењу др Лепосавића, у наредном периоду би требало посветити посебну пажњу унапређењу знања о самој технологији гајења, потреби повећања производње, прераде, али истовремено и популаризацији потрошње овог воћа на домаћем тржишту.

Лепосавић подсећа да је род малине у овој сезони подбацио у свим земљама које се сврставају међу водеће произвођаче овог воћа у свету, што је проузроковано, пре свега, неповољним временским условима.

„Највећи број српских хладњачара је у претходној сезони потписао са страним купцима прилично лоше уговоре, тако да су због скока цене малине врло тешко организовали откуп, али је у читавој ситуацији добро то што се, због дефицита и константног раста тражње за овим воћем, већ сада увелико потписују далеко повољнији уговорни аранжмани за следећу годину. Тренутно не постоји земља у свету која би могла значајније да надомести тај дефицит за малином, што отвара велику шансу за српске произвођаче. Ту шансу треба мудро да искористе! Не би требало одмах да пожуре са подизањем нових засада, као што је то било током претходних година, без добро обезбеђених услова за ову врсту производње, јер малина захтева одговарајуће земљиште, али и квалитетан садни материјал, кога нема довољно на светском тржишту. У овим околностима, најповољнија варијанта је да посвете већу пажњу већ заснованим засадима малине и из њих извуку максимум”, каже др Лепосавић.

Србија нема довољне количине квалитетног садног материјала и то је оно што ће, поред обезбеђивања радне снаге, бити велики проблем у наредном периоду за домаће малинарство, јер се битка за бољу зараду управо води на пољу подизања приноса „црвеног злата“.

 

 

Чачански глас / ГЗС

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


maline potraznja svet trziste korona

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 100.018.967 посета
Тренутно на сајту: 109 посетилац(a)