као Параскева), светицу која је позната као заштитница жена, болесних и сиромашних.

Света Петка је једна од најзначајнијих светица у источној и јужној Европи, а занимљиво је да је на Блиском истоку поштују и многи нехришћански народи.

Света Петка или Параскева је најзначајнија светица српског порекла. Живела је у Епивату (Мала Азија) крајем 10. и почетком 11. века. По предању је највећи део свог живота провела у пустињи уз молитву, пост и усамљеност. Остала је девица целог живота.

Предање каже и да јој је у сну Исус Христ наредио да се врати у цивилизацију, дајући јој моћ да лечи болесне. Њена чудотворна моћ остала је по легенди да траје и после смрти, те су људи наставили да се исцељују на чудотворним изворима које је оставила иза себе.

Верује се да чудотворна вода са извора код капеле Свете Петке у цркви Ружица лечи многе болести, а нарочито проблеме са очима. Православци из многих земаља зато управо сваког 27. октобра долазе да узму воду са свог извора у нади да ће им подарити добро здравље или излечење од тренутних обољења.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану, где сваке године колона жена чека у реду за чудотворну воду. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

Пинк.рс / ГЗС