Чеп на врело из бране ХЕ Увац 



 

Чеп на врело из бране ХЕ Увац
10.04.2019 18:01 | 1 коментар(а)



Нова Варош - На Растокама бушење и инјекционе радове изводи македонска фирма.

На брани ХЕ „Увац“ на Растокама  у току су радови  како би се затворило  отицање воде из извора (или мањег врела) при дну треће бране на Увцу и четврте у лимсоком енергетском систему.
Пре неколико недеља овамо су пристигли радници и опрема једне македонске фирме, који бушењем и инјекционим радовима (убацивањем  матреријала) треба да затворе проток воде.

Фото: Д. Гагричић, Златар Инфо


Више појединости биће познато, свакако, када стигну информације из Сектора за односе за јавношћу ЕПС-а у Београду. Наиме, према устаљеној процедури последњих година, неколико новинара локалних медија и дописника београдских  редакција затражило је одговоре од ЕПС-а, други најавили обраћање руководству огранка Дринско-лимских ХЕ у Новој Вароши.

Новинаре занима, у првом реду, обим радова, али и  куда и како вода стиже у језерце у некадашњем кориту Увца, као и ток ремонта  постројења и рокови завршетка. Уз то, они подсећају  на нагађања мештана и радозналост посетилаца Резервата „Увац“, као и  да је кота језера оборена у неоуобичајено време – у  дане пролећних киша и топљења снега на Озрену (испод кога извире Увац) те на Златару, Јавору и осталим планинама у сливу  ове реке.

Фото: Д. Гагричић, Златар Инфо

Раније су у Лимским ХЕ тврдили да вода извире на некадашњи дренажни отвор, који има свака брана, те да је занемарљива бројка киловата који одлази у неповрат. С друге стране, количина воде се последњих година знатно повећала, па је то лако уочљиво са круне бране и на снимку.  Чуле су се пре неки дан истина  незваничне, изјаве  произвођача струје да то  „није забрињавајући случај“.  
 Преко бране ХЕ „Увац“ иде пут од Нове Вароши према Јавору и преко Штиткова и Анатеме до Ивањице, долине Моравице и Драгачева.

ХЕ „Увац“ грађена је  у периоду 1974-1979. године и  у брану  је насуто 2,6 милиона камена, глине и другог материјала. Брана је висока 110, ширине 107 и дужине ( у круни)  313 метара. У језеру,  дугом 27 километара ,  може да се акумулира  210 милиона кубика воде.
Инсталисана снага агрегата је 36 мегавата, са годишњом производњом од 70 милиона киловат сати струје. Први киловати са Растока у мрежу далековода потекли су 17. октобра 1979. године (Kњига  „Лимске хидроелектране“, Београд, 2010).
 
Златар Инфо, Д. Гагричић / ГЗС













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Zlatar Nova Varoš Gagričić oborena kota Rastoke camac

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • Кербер Скот      | 11.Apr 2019.08:39 h

    Интересантни су подаци о количинама које су уграђене при грађењу. Треба ставити прст на чело па се замислити како су наши оци то све савладали тих тешких времена без путева и савремених машина. Данашње генерације треба да буде срамота пред оваквим делима наших предака који су за непуних четрдеет година подигли државу у ред високо индустријализованих, од једне разорене сиромашне која је пре другог рата имала седадесетпосто становништва незапосленог. Само тунел хидротехнички пречника пет метара од Радоине до Бистрице дужине је пет километара. Ево то је један од података који сам навео из књиге монографије о изградњи наведених брана и хидроелектрана. Сама хидроелектрана у Бистрици снаге је осамдесет милиона киловата и одмах је иза Ђердапске по снази. Остали подаци су зачуђујући и задивљујући. Нека је вечна слава градитељима без чијих дела њиних руку данас би живели у мраку



  •  























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 70.387.915 посета
    Тренутно на сајту: 78 посетилац(a)