На брани ХЕ „Увац“ на Растокама у току су радови како би се затворило отицање воде из извора (или мањег врела) при дну треће бране на Увцу и четврте у лимсоком енергетском систему.
Пре неколико недеља овамо су пристигли радници и опрема једне македонске фирме, који бушењем и инјекционим радовима (убацивањем матреријала) треба да затворе проток воде.
Фото: Д. Гагричић, Златар Инфо
Више појединости биће познато, свакако, када стигну информације из Сектора за односе за јавношћу ЕПС-а у Београду. Наиме, према устаљеној процедури последњих година, неколико новинара локалних медија и дописника београдских редакција затражило је одговоре од ЕПС-а, други најавили обраћање руководству огранка Дринско-лимских ХЕ у Новој Вароши.
Новинаре занима, у првом реду, обим радова, али и куда и како вода стиже у језерце у некадашњем кориту Увца, као и ток ремонта постројења и рокови завршетка. Уз то, они подсећају на нагађања мештана и радозналост посетилаца Резервата „Увац“, као и да је кота језера оборена у неоуобичајено време – у дане пролећних киша и топљења снега на Озрену (испод кога извире Увац) те на Златару, Јавору и осталим планинама у сливу ове реке.
Фото: Д. Гагричић, Златар Инфо
Раније су у Лимским ХЕ тврдили да вода извире на некадашњи дренажни отвор, који има свака брана, те да је занемарљива бројка киловата који одлази у неповрат. С друге стране, количина воде се последњих година знатно повећала, па је то лако уочљиво са круне бране и на снимку. Чуле су се пре неки дан истина незваничне, изјаве произвођача струје да то „није забрињавајући случај“.
Преко бране ХЕ „Увац“ иде пут од Нове Вароши према Јавору и преко Штиткова и Анатеме до Ивањице, долине Моравице и Драгачева.
ХЕ „Увац“ грађена је у периоду 1974-1979. године и у брану је насуто 2,6 милиона камена, глине и другог материјала. Брана је висока 110, ширине 107 и дужине ( у круни) 313 метара. У језеру, дугом 27 километара , може да се акумулира 210 милиона кубика воде.
Инсталисана снага агрегата је 36 мегавата, са годишњом производњом од 70 милиона киловат сати струје. Први киловати са Растока у мрежу далековода потекли су 17. октобра 1979. године (Kњига „Лимске хидроелектране“, Београд, 2010).
Златар Инфо, Д. Гагричић / ГЗС
.jpg)
