Мишел Фостер из организације "Newsagain" истакла је да је за већину данашњих мејнстрим медија изазов то што публика, односно читаоци и гледаоци, прелазе на дигиталне платформе преко којих конзумирају медијски садржај.

"Линеарна телевизија ’умире’, а доба великих екрана је прошло. Мобилни телефони мењају не само наше навике, већ и нашу анатомију и постају главни извор информисања", указала је Фостерова на конференцији "Media talks" у организацији УСАИД-овог пројекта јачања окружења за одрживост медија.

Додала је да "Newsagain" послује у више од 30 земаља света у којима помаже медијским кућама да постигну одрживост.

Навела је да у савременом добу дигитални медији ’’једу’’ све остале због чега је, каже, неопходно да штампани и електронски медији буду присутни и на мобилним платформама.

Оценила је да су Фејсбук и Гугл довели до највећих промена и да оглашивачи данас иду за публиком тако да дигитални огласи, указала је, чине 50 одсто укупног оглашавања, док трећина огласа у 2019. години иде управо преко мобилних апликација.

У циљу јачања окружења за одрживост медија, предложила је медијским кућама да користе поткаст и комуницирају са својом публиком, наводећи Њујорк тајмс као добар пример.

Такође, препоручила је медијима да што више користе Гугл аналитику како би сазнали шта публику највише занима, као и да редовно освежавају своје интернет-презентације и објављују садржаје на Твитеру.

Локалним медијима предложила је да се детаљно и садржајно баве темама и проблемима локалних заједница, и да то искористе као предност у односу на националне и регионалне медије.

"Живимо у свету ’глади’ за вестима. Уочили смо да је велики број кабловских и сателитских канала на којима су најгледанији забавни садржаји, што негативно утиче на локалне медије, јер немају буџете нити вишемилионске продукције за производњу таквих програма’’, навела је Фостерова.

Истакла је да су слободни медији и слободно медијско изештавање кључни за демократска друштва и истовремено приметила да се медији све више користе у пропагандне сврхе. ’’То је најприсутније у Русији, где је од 2015. године Кремљ направио серију пропагандних порука’’, оценила је Мишел Фостер.

Додала је да је пропаганда у блискоисточним земљама довела до опадања поверења у медије, све чешћих случајева насиља над новинарима, па чак и до убистава.

Више од трећине грађана не верује медијима, највећи проблем лажне вести

Више од трећине грађана Србије (39 одсто) не верује медијима, док 23 одсто има делимично или потпуно поверење у медије, показало је истраживање представљено на конференцији "Media Talks".

Најновију анализу о навикама и потребама медијске публике у Србији спровео је Цесид, а програмски директор Бојан Клачар рекао је да медијима чешће не верују они који живе у већим и боље развијеним местима, образованији су и урбанији и имају од 20 до 40 година.

"Оно што је парадоксално, поверење млађе популације је веће у социјалне мреже него у телевизију или националне медије, а разлог за такав тренд је садржај медија и што млади на социјалним мрежама виде себе и своје друштво’’, рекао је Клачар.

Истраживање је показало да сваки четврти испитаник (24 одсто), највећи проблем медија види у лажним вестима, док је за 16 одсто најпроблематичнији утицај политичких странака. Трећина грађана (33 одсто) никада не обраћа пажњу на извор вести, а 22 одсто то чини веома ретко, док свега осам одсто испитаника редовно обраћа пажњу од кога је потекла информација.

Истраживање се бавило и интересовањем публике за локалне теме, а показало се да публику на првом месту занима временска прогноза, затим комуналне информације, локална културна дешавања, манифестације забавног карактера и историја града.

Анализа је показала да 62 одсто људи преко мобилних телефона приступа медијском садржају на Интернету, преко рачунара 19 одсто, док Интернет не користи чак 18 одсто исопитаника.

Истраживање је спроведено међу 1.500 испитаника старости између 15 и 65 година.

ГЗС/ Танјуг