и Влади Србије преминула је у Њујорку у 91. години години живота. Ова Српкиња остаће упамћена по храбром подухвату за целу своју државу које се никада није одрекла. Била је иницијатор да кости чувеног научника и истраживача који је променио свет, Михајла Пупина, пребаци на месту где и припађу - у његову Србију у место Идвор.

Фото: РИНА

"Од тако великог човека остао је само овај мали споменик. Оно што је најболније јесте што је Пупинов гроб без крста, а сви знамо колики је он био Србин и колико новца је улагао у манастире, био је изузетно побожан и зато је јако тужно што на његовој вечној кући нема ниједно православно обележје. Његова кћерка својевремено је изјавила да је Пупин умро са жељом да се његови остаци пренесу у Србију коју је толико волео и која му је недостајала, међутим она је умрла и та задња жеља великог научника није испуњена“, говорила је за РИНУ, професорка Радмила Милентијевић.

Иницијативу је подржала и Српска православна црква, међутим нису испуњени сви услови за ескхумацију, а чека се дозвола свих његових наследника.

Фото: РИНА

„Имао је три сестре, а ми смо пронашли потомке само једне, то је њен чукунук и имамо податке само о њему. Али нећемо одустати, тражићемо и даље. Као велики поштовалац његовог лика и дела једном годишње обиђем гроб, али мислим да сам једна од ретких. Велики Пупин поприлично је заборављен “, додала је она тада у Њујорку на гробу чувеног научника.

Њена последња жеља иста је као и последња жеља Михајла Пупина, а то је да посмртни остаци великог научника почивају у њиховој родној Србији. Сада када је Радмила напустила овај свет питање је да ли ће она бити испуњена. Све је на другима.

ГЗС/РИНА