и на рафовима немачких маркета и то по цени од три евра по килограму. Иако је потражња за чачанском ранком изузетно велика, стабала под овом сортом све је мање.

„То су изузетно квалитетне шљиве, које се одликују изузетном крупноћом и укусом. Чачанска ранка на брање стиже пре свих осталих шљива и зато има најбољу откупну цену. Док остале сорте по килограму коштају око 30, она има откупну цену од 100 динара. Није захтевна воћка, а приноси које даје су око 20 тона по хектару“, рекао је за РИНУ Горан Никитовић, воћар из села Миоковци.

Највише шљива из овог воћарског краја иде на европско и руско тржиште. Купци узимају само прву класу, која испуњаве високе критеријуме прописане од стране увозника. Чачанска ранка највише се користи као конзумна сорта, али због умањеног рода ове године завршиће и у прерађивчакој индустрији.

„Род је поприлично десеткован кроз бројне временске непогоде, а скорашњи град је уништио око 40 одсто. Градобитна роба свакако иде у џем и ракију, док ове шљиве које имају одрђену величину и грамажу иду у директну продају. Осим малина, ове године изузетно су тражене и кајсије и шљиве из Србије, али проблем је свакако што их мало има“, каже Горан.

Осим шљиве ранке, препознтљиве сорте настале су и у Институту за воћарство у Чачку. У српским засадима преовлађују чачанска лепотица, чачанска родна, а велико интерсовање влада и за нове сорте наду и дивну.

Србија је заједно са Кином и Румунијом, међу водећим земљама када је реч о производњи шљиве са преко 40.000 посађених стабала. Стручњаци са Института за воћарство из Чачка успели су, кроз пројекат рејонизације, да позиционирају српску шљиву тамо где она заправо треба да буде.

ГЗС/РИНА