увоз из Европске уније прети да угаси производњу у нашој земљи.

Домаћа производња кромпира је преполовљена, а увоз прети да уништи и ово мало произвођача што је остало у Србији. Инострани кромпир је преплавио нашу земљу, увози га ко стигне у разним паковањима, са декларацијом или без ње, па се као такав раширио по свим трговинским ланцима. Што је најгоре, препакује се и продаје као ивањички, рајачки или поткопаонички. Произвођачи су овде немоћни.

Ово је на скупу произвођача кромпира који је одржан у Пријепољу, испричао Мине Драшковић из села Мочиоци, код Ивањице. Како је казао, ово је тешка година за производњу, јер су род уништили суша, град и августовски мраз, а магацини су им још нетакнути. Нисмо конкурентни, објашњава Драшковић.

“Држава не субвенционише производњу, док у земљама ЕУ сељак добија и до 20 центи за килограм произведеног кромпира. Наш кромпир је много квалитетнији, али нема користи, када увозни долази у Србију по цени колико нас, српске произвођаче, кошта сама производња”.

Са истим проблемима суочавају се и други произвођачи кромпира у Србији. Према речима Бранка Гујаничића, са Златара, производњу смањују сваке године, како би га лакше продали, али немају много користи ни од тога.

“Угрожавали су нас суша и град, а сад и сопствена држава, допустивши неконтролисани увоз”, говори Гујаничић.

“Од Златара до Сјенице само до пре десетак година била су само поља кромпира, а данас ни ово мало засада не може да се прода од навале из Европе. Некада смо били велики извозници”.

Муке око пласирања робе има и Сава Жунић, водећи произвођач кромпира, свежег и киселог купуса у лимској долини. Он сматра да државни врх мора да стане на пут увозницима, мешетарима и њиховим савезницима, јер од села и сељака неће остати ништа.

“Сејем кромпир како на својим пољима у лимској долини где примењујем све агротехничке мере, тако и на Јабучкој и Бабинској висоравни”, прича Жунић.

“Остао сам сада сам у овим крајевима, али мислим да ћу и ја гасити производњу, јер не могу да покријем ни основне трошкове. Ко год у Србији да има шлепер, бави се неком трговином, а најлакше је увозити кромпир, купус, парадајз или краставац. Не тражимо од државе ни субвенције, ни машине, ни паре, само хоћемо да се наша роба, која је произведена у Србији, нађе на рафовима или тезгама”.

Није боље ни у моравичком, драгачевском, рудничком, рајевачком и подринском крају.

Највише из Холандије

Према подацима Привредне коморе Србије, највеће количине кромпира у 2016. години увезене су из Холандије и Белгије. Наша земља кромпир највише извози у БиХ.

Званични подаци Републичког завода за статистику показују да се под кромпиром, у 2016. години нашло 40.105 хектара, док је просечна производња, у последњих пет година, 658.120 тона. Србија је прошле године увезла 7.438 тона кромпира.

Новости