Ивањички кромпир стиже из увоза 



 
Ивањички кромпир стиже из увоза
07.12.2017 11:00 | 2 коментар(а)



Српски повртари упозоравају да увозници препакују страну робу и продају је као домаћу. Неконтролисани
Илустрација, фото: Глас западне Србије

увоз из Европске уније прети да угаси производњу у нашој земљи.

Домаћа производња кромпира је преполовљена, а увоз прети да уништи и ово мало произвођача што је остало у Србији. Инострани кромпир је преплавио нашу земљу, увози га ко стигне у разним паковањима, са декларацијом или без ње, па се као такав раширио по свим трговинским ланцима. Што је најгоре, препакује се и продаје као ивањички, рајачки или поткопаонички. Произвођачи су овде немоћни.

Ово је на скупу произвођача кромпира који је одржан у Пријепољу, испричао Мине Драшковић из села Мочиоци, код Ивањице. Како је казао, ово је тешка година за производњу, јер су род уништили суша, град и августовски мраз, а магацини су им још нетакнути. Нисмо конкурентни, објашњава Драшковић.

“Држава не субвенционише производњу, док у земљама ЕУ сељак добија и до 20 центи за килограм произведеног кромпира. Наш кромпир је много квалитетнији, али нема користи, када увозни долази у Србију по цени колико нас, српске произвођаче, кошта сама производња”.

Са истим проблемима суочавају се и други произвођачи кромпира у Србији. Према речима Бранка Гујаничића, са Златара, производњу смањују сваке године, како би га лакше продали, али немају много користи ни од тога.

“Угрожавали су нас суша и град, а сад и сопствена држава, допустивши неконтролисани увоз”, говори Гујаничић.

“Од Златара до Сјенице само до пре десетак година била су само поља кромпира, а данас ни ово мало засада не може да се прода од навале из Европе. Некада смо били велики извозници”.

Муке око пласирања робе има и Сава Жунић, водећи произвођач кромпира, свежег и киселог купуса у лимској долини. Он сматра да државни врх мора да стане на пут увозницима, мешетарима и њиховим савезницима, јер од села и сељака неће остати ништа.

“Сејем кромпир како на својим пољима у лимској долини где примењујем све агротехничке мере, тако и на Јабучкој и Бабинској висоравни”, прича Жунић.

“Остао сам сада сам у овим крајевима, али мислим да ћу и ја гасити производњу, јер не могу да покријем ни основне трошкове. Ко год у Србији да има шлепер, бави се неком трговином, а најлакше је увозити кромпир, купус, парадајз или краставац. Не тражимо од државе ни субвенције, ни машине, ни паре, само хоћемо да се наша роба, која је произведена у Србији, нађе на рафовима или тезгама”.

Није боље ни у моравичком, драгачевском, рудничком, рајевачком и подринском крају.

Највише из Холандије

Према подацима Привредне коморе Србије, највеће количине кромпира у 2016. години увезене су из Холандије и Белгије. Наша земља кромпир највише извози у БиХ.

Званични подаци Републичког завода за статистику показују да се под кромпиром, у 2016. години нашло 40.105 хектара, док је просечна производња, у последњих пет година, 658.120 тона. Србија је прошле године увезла 7.438 тона кромпира.

 

Новости













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (2)

  • Кербер Скот      | 08.Dec 2017.15:22 h

    Тако бре и треба.Идемо у Еу да тамо радимо на њине њиве а наше ће асвалтирамо,супер бре.
  • Guča      | 07.Dec 2017.19:58 h

    Ostaće da ga sadi samo Agro Mobil



  •  









































     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 47.781.588 посета
    Тренутно на сајту: 119 посетилац(a)