Чај од нане или ракија од деде 


Дуг или провокације су могући мотиви пуцњаве              Ледени дани у Србији, производња струје премашује потрошњу              Опрез у вожњи због снега, забрана за шлепере у вишим пределима              Штаб за ванредне ситуације општине Лучани одржао редовну седницу              Podrška odbora SNS iz cele Srbije predsedniku Vučiću              Горњомилановачки напредњаци: Не сумњамо у подршку и поверење грађана, избори могу бити и сутра              Од 10. фебруара почеће санкционисање возача због проласка на црвено светло              Момировић о приштинском бојкоту српских производа: Врше притисак спотовима са муницијом, али људи воле смоки              Дуг становништва по банкарским кредитима благо увећан              У току ноћи регистрован земљотрес у Бајиној Башти              Пријепоље поново у пламену политичких размирица, корак напред или пет назад?              Ило Михајловски постао народни посланик             

 


Чај од нане или ракија од деде
11.08.2014 | 0 коментар(а)



Гуча – На саборима у Гучи увек се зачне по која памтљива досетка коју људи и време прихвате. Није

Саша Крстић из Загужања, победник 54. Сабора трубача у Гучи

се лако изборити ни с великом срећом. Саша Крстић не зна где је: „Ово је страшно, немате појма какав је осећај кад се победи у Гучи. ”Професионални војник Дејан Јевђић скочио је од радости бар пола метра, а Горан Ранковић прича нам, док се гасе светла велике позорнице на обали Белице: „Умало нисам пао с бине кад су рекли да сам освојио ’Златну трубу’.”

Такви су били први тренуци велике радости тројице трубача који су поделили част и звања првака на 54. Драгачевском сабору. Имена најбољих саопштена су у суботу, у један сат после поноћи, пред целом трубачком братијом коју на овом сабору чини 180 музичара из српских села и градова, а онда се варошицом и шатрама, кроз ноћ новог дана, разлегла свирка победника.

Стручни жири је за прву трубу 54. Сабора прогласио Сашу Крстића (23) Рома из Загужања код Сурдулице, и момак је од среће хтео да полети кроз драгачевску помрчину. Побеђивао је у Гучи као омладинац, али ово му је тек друго сениорско финале. Има оркестар састављен од рођака и суседа, његов брат Стефан свира тенор, а капелник већ види себе и свој састав на пријему код председника Општине Сурдулица Новице Тончева, у уторак, ако не и пре.

Ја сам једини из нашег села који је освојио прву трубу стручног жирија на Сабору у Гучи – причао је Крстић за „Политику” још на позорници, с победничком наградом у десној и већ излизаном трубом у левој руци.

Сетио се у великом часу да на овај начин поздрави „супругу Кристину, сина Алена, мајку Светлану и снају Гогу”, али није могао никако да погоди, у великом узбуђењу, и назив песме коју тек што је одсвирао у финалу.

Како оно беше? – дозивао је чланове оркестра у помоћ.

Јавили су му да је назив „Каранфил се на пут спрема и пева”, док је као другу нумеру извео коло „Фантазија”. Песму је у своје доба саставио чувени Драгиша Недовић, и балада сетних строфа толико је брзо прихваћена да би многи данас можда посведочили како је реч о изворној народној песми.

По оценама стручног жирија, најбољи оркестар овог Сабора је капела Дејана Јевђића (34) из Расне код Пожеге, која, с малим изменама, у истом саставу свира 15 година. Један његов брат, Слободан, свира тенор, други, Бранко је за бубњевима, а капелнику некако и приличи труба, пошто 12 година ради као војник у пожешкој касарни ВС.

Награду стручног жирија за изворно музицирање освојио је Иван Јовановић (26) из Ужица са својим оркестром, такмичећи се у финалу с песмом „Ја сам ја, Јеремија” и „Омладинским колом”.

Те три награде, као и „Златна труба” коју додељује жири публике, сматрају се саборским врхунцем, и само се оне вреднују за мајсторско писмо. Са три освојене било које врсте, трубач улази у ред незаборавних и име му се уписује на спомен-плочу Дома културе у Гучи.

Златну трубу” жирија публике на овом Сабору освојио је, са својим оркестром, Горан Ранковић (41) из Гуче, и то победничко звање је његово првенче на Сабору. Не само њему, него и Гучи, јер до јуче ујутро, за 53 године колико постоји Драгачевски сабор трубача, ниједном се није догодило да неки Гучанин буде проглашен за победника.

Кад човек почне да свира трубу, одмах крене да размишља и о оваквом тренутку, али ни сањао нисам да ће доћи баш ноћас. Још ми је милије што сам први рођени Гучанин који излази на позорницу да би примио победничку трубу – пресрећан је Ранковић.

Хоће да, ако већ неко зрно саборске повести почиње од њега, наведемо и имена свих чланова оркестра:

Другу трубу свираМлађо Чакаревић, трећу Владимир Кузмановић, четири тенора су Иван Тодоровић, Марко Тодоровић, Стефан Кузмановић и Миливоје Обрадовић, бас је Иван Ћопица, на добошу је Мика Ђуровић и на бубњу Драган Терзић. Неки од нас раде у предузећима, други на селу, али труби посвећујемо сваки слободан трен.

Занимљиво је да је басиста Иван Ћопица финале свирао са сломљеном десном руком. Шест седмица пре Сабора поломио је зглоб, пошто је пао код куће, али нити је било могућности да га неко замени, нити би он то дао.

И ове седмице у Гучи, уз слављеничке и остале трубе, уживали су људи са свих страна света којима је Сабор ушао под кожу, па одлажу све друго и долазе овамо. Редовни сабораш постао је и Анте Томић из Љубушког. Он и његов пријатељ још од 2009. године стижу овде као гости Ратка Вукићевића, предузетника из Гуче, и већ су се одомаћили под пријатељским кровом. Ове године повели су и супруге, преваливши колима 370 километара у једном правцу. Анте има робне куће у Макарској и Сарајеву, Ратку је донео 30 литара свог херцеговачког вина.

На саборима у Гучи увек се зачне по која памтљива досетка коју људи и време прихвате. Последњих година, тај забавни ћошак највећег народног скупа у Србији појачали су продавци мајица, јевтиних (има и за 200 динара) и ишараних сито-штампом тако да се на стомацима и леђима сабораша може пронаћи свашта и којешта о унутрашњим српским приликама, почев од љубавног живота до мишљења о властима. Овог пута у Гучи, дакле, са сабораша само прочитали следеће:

Лопови, не крадите, држава не воли конкуренцију”, „Могу и ја једном да будем сваки дан пијан”, „Ја те само желим, нек’ те воли твоја мама”, „Е, да ми је памет ко апетит”, „Ћирилица, бре”, „Боље бити један дан вук него цео живот овца”, „Моја жена је голман, све ми брани”, „Пијем само у два случаја, кад ми је рођендан и кад није”, „Мењам жену за шта хоћеш”, „Кад се пропада нек’ се лепо живи”, „Ја што могу да јој обећам, то нико не може да јој купи”, „Теткино сам дете од главе до пете”, „Ја немам девојку, не да ми жена”, „Е, сад нећу ни како ја хоћу”, „Пиво тече, бубрези се лече”, „Опет сам синоћ легао јутрос”, „Нисам ја дебела, ја сам риба и по”, „С добрим мачором сваки месец је фебруар”, „Нисам згодан али сам незгодан”, „Иако имам велики стомак, ја сам, душо, секси момак”, „У рају ме не желе, у паклу ме се плаше”, „Брак је мрак”, „Моја деца мисле да сам банкомат”, „Згодна је на маму, незгодна на тату”, „Добро отвори очи кад се жениш, а после их затвори”, „Да ли да попијем чај од нане или ракију од деде”, „Секс је моја религија, хајде да се молимо”, „Косово је Србија, све остало је Мишковић”, „Да знате, има горих од мене” (мајица са сликом Слободана Милошевића)...

Није баш све у мајицама. Нешто литературе исте врсте нашло се и на „куварицама”, намењеним за постављање на кухињском зиду или изнад шпорета. С њих се поручује:„Пољуби куварицу”, „Драги, сендвич је у фрижидеру, ја сам у шопингу, опери судове”, „Ја сам цица а не куварица”, „Куварица без мане”, „Не знам да кувам ал’ сам супер риба”, „Ништа без теткине кухиње”, „Драги, ја сам у Гучи, шта ћеш да једеш сам одлучи”, „Драги, отишла сам код комшинице на пет минута а ти промешај ручак сваких пола сата”, „Сеху куварица”.

Гвозден Оташевић










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 138.142.781 посетаIncorrect integer value: '' for column 'id' at row 1