у времену кад су настале, преноси Политика у штампаном издању. Због свих ликовних и писаних порука може се рећи да су кроз своје доба имале и улогу данашњих медија, да пренесу поруке, жеље, осећања и схватања. Или, да су биле неки старовремени СМС.
До оваквих, занимљивих закључака дошли су професор универзитета др Милош Радовановић, и Бранкица Шутић, мастер архитектуре на Факултету техничких наука у Чачку, истражујући ове предмете са становишта дизајна. Они су за изучавање одабрали 30 узорака, две трећине из збирке Народног музеја у овом граду, десет из разних кућа западне Србије, доказујући да су некад, поред економске, имале и много ширу друштвену улогу.
- Ово је један од најједноставнијих алата за израду нити - конца од кудеље конопље, лана или вуне, али богат по облику и другим естетским елементима. Истраживани примерци припадају кружно – лопатастим, лопатастим и копљасто – лопатастим, састоје се од лопате у горњем и дршке у доњем делу. Први служи за причвршћивање кудеље, други да се задене за појас преље. За њихову израду коришћено је чамово, буково, јаворово, јасеново, смреково и врбово дрво. Код највећег броја присутан је само један браонкасти или жућкасти тон добијен премазом за дрво, фирнајзом, а некад и бајцом – каже професор Радовановић за „Политику”.
Извршено је детаљно техничко снимање одабраних преслица. Из анализе пропорција може се закључити да сви узорци имају правилне односе међусобних делова, који представљају целе бројеве, што значи да је постојала једна основна, заједничка мера која је садржана у свим преслицама. Та прва, најмања јединица била је палац (2,6 цм), а веће мере су стопа (31,5 цм) и лакат (65,4 цм).
Естетски додаци или украси имају важну улогу за лепоту преслица и сачињавају их розете, геометријски елементи, оквири, траке, религиозни, хералдички и биљни симболи.
Један од најчешћих је розета која је добила назив по ружи и може имати шест, седам или осам кракова. На овим преслицама најчешће се уочава шестокрака или шестолатична у кругу начињеним шестаром.
- Најстарије розете јављају се још у Месопотамији на рељефима и стелама, а на европском тлу најстарија шестокрака розета примећена је на надгробном споменику етрурског владара Авлеса Белускеса из Ветулоније, у VII – VI веку пре Нове ере. Користи се и на простору Балкана такође у римском добу, а у средњем веку на бројним црквама и споменицима српског етничког простора (Жича, XIII, Света Тројица на Овчару XVI). Шестокрака розета је на нашим просторима постала универзални естетски детаљ који се користи за украшавање колевки, сандука, металних капака на прозорима, пиластара и плафона на градским кућама – наводи др Радовановић.
Чест геметријски елеменат јесу и троугао, ромб, правоугаоник, цик – цак линије, траке, кружићи. Биљни детаљи – стилизоване гранчице са лишћем или цветови – служе да би остварили везу преље са култом плодности. На некима су урезане и саксије са цвећем, или краст као знак припадности власнице народу у коме је настала.
- После проглашења Србије за краљевину 1882. у моду су нарочито ушли грбови, Немањићки или стари српски са крстом на штиту и оцилима. Посебно је вредан пример преслице из Горње Горевнице код Чачка, на којој је представљен српски војник са пушком и грбом Краљевне Србије. На преслици из села Јабланице код Горњег Милановца, урађеној 1958. године, урезана је петокрака која симболизује револуцију и ново социјалистичко време – истиче професор.
На некима се јавља срце као симбол доброте и љубави, и оне су поклањане вољеним особама, девојкама и супругама. На преслици из Бреснице код Чачка, примерице, стоји натпис „Живели младенци” што значи да је била свадбени дар. Покаткад, добар дрводеља урезао би, на месту за кудељу, лик момка који преслицу дарује или особе којој се поклања, и тако ће се она увек сетити њега.
Политика, Г. Оташевић
