(Словенија) којом је коначно ослобођен оптужбе да је починио кривична дела ратног злочина и покушаја убиства, после поступка који је трајао три деценије. На крају отправка (одлука од 10. јуна ове године уручена је капетану прошле седмице), преведеном у Брежицама на српски и послатог у Чачак, председник судског већа из Новог Места, Наталија Пицек Кинк, наводи да је образложење пресуде отпало јер ниједно овлашћено лице није најавило жалбу.

Словеначки суд укинио је и решење о притвору против Грујовића, донето у прошлом веку, а на основу пресуде следи повлачење две Интерполове потернице против официра Војске Србије, расписане на основу захтева правосуђа Словеније.
Током потупка, Грујовић је саслушан у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, а преко бранилаца и лично писменима одговарао суду у Новом Месту, али се ниједном није појавио на суђењима јер би, иначе, био ухапшен чим напусти територију Србије. Бранили су га адвокати Борут Шкерљ из Новог Места и Светозар Ж. Павловић из Београда.

У последњој, ослобађајућој пресуди, стоји да се одбија оптужба тужилаштва у Новом Месту да је јуна 1991, службујући као подофицир ЈНА у оближњем складишту Мокроног, учинио ратни злочин тако што је, као заповедник складишта ЈНА у Пушћави код Мокронога, где је чувано 7,2 милиона литара горива, застрашивао цивилно становништво.

После избијања оружаног сукоба Територијалне одбране Словеније и ЈНА, 29. јуна 1991. и наредних дана у личним контактима и по телефону и писаној форми, проглашавао да ће дићи у ваздух складиште чиме је „проузроковао престрашеност 500 – 600 становника у оближљим селима Пушћава, Храстовица, Мост, Мартиња вас и Бруна вас, који су се одселили на неколико дана. Међутим, тужилаштво из Новог Места је у завршници главног претреса одустало од овог терећења Грујовића.
Друго дело теретило је овог јунака да је 29. јуна 1991. на удаљености од пет метара два пута из пиштоља пуцао у команданта складишта словеначког капетана Бранимира Фурлана, те га погодио само једним хицем у десну препону, али без повреде животно важних судова или живаца, чиме би починио покушај убиства. Дело је, ако је почињено, застаревало јуна ове године, дакле после три деценије.
Грујовић је тада преузео команду над складиштем, сачувао имовину и 35 војника верних Југословенској армији, и сви су се безбедно повукли у Србију, мртвих није било. У току ове блокаде Мокронога председник Словеније Милан Кучан нудио је телефоном Грујовићу 500.000 марака да се мирно повуче и преда складиште, што је Чачанин одбио.

ГЗС/Политика, Г. Оташевић