Учесници су рекли да је том сектору зато потребна већ подршка и кроз смањење обавеза, али и бољи пословни амбијент.

Економиста Предраг Митровић је указао на значај реформе пореског система, која би донела и промену економског модела Србије, уместо либералистичког који траје од 2000. године.

Он је истакао да би Србија требало да добије кровну Стратегију привредног развоја, по којој би се затим донеле стратегије за поједине сегменте.

Председница удружења "Рачуноводствена комора Србије " Снежана Митровић оценила је да је од 2002. године трајала ерозија у пореском систему Србије и да је тек обједињења наплата 2013. године то променила и донела велике резултате и средства.

Истиче да је то удружење тражило да се на "минималац" укине плаћање пореза и доприноса.

Економиста и власник књиговодствене агенције Драган Радовић је рекао да ниједна реформа пореског система не може да успе без реформе Пореске управе.

Као примере области где је сива економија изражена навео је увознике, млинарску индустрију, индустрију цигарета, горива, пиваре и оценио да држава успе да наплати тек пола од могућег ПДВ-а.

Консултант програма Европске банке за обнову и развој Владимир Савић је рекао да би сектору МСПП држава могла да помогне и убрзањем обраде захтева код Фонда за развој.

Правни саветник и власник портала "Бизнис и право" Дејан Шкобић предложио је да се област јавних набавки уреди тако да њихова вредност не може да буде већа од тржишне цене.

Државну помоћ сектору МСПП он види и кроз подршку стартап бизнисима, и то не само младих него и када их отворе и пензионери којима је пензија ниска - кроз изузећа од плаћања дажбина до две године од оснивања.

ГЗС/ Танјуг