свих врста рака, објавили су научници. Наиме, како јавља ББЦ, тим са Универзитета у Кардифу открио је методу којом се у лабораторијским условима уништавају ћелије злоћудних болести простате, дојки, плућа и осталих врста рака.
Ово откриће, објављено у угледном научном часопису "Натуре Иммунологy", до сада није било тестирано на пацијентима, али истраживачи тврде како "има огроман потенцијал". Упркос чињеници да је њихов рад у још раној фази, поручују да је реч о узбудљивом открићу.
Шта су тачно открили?
Имунолошки систем је природна одбрана нашег тела од инфекција која такође напада и ћелије рака.
Научници су тражили "неконвенционалне" и до сада неоткривене начине на који имунолошки систем природно напада туморе. Открили су Т-ћелије (Т-лимфоците) у нашој крви. То су имунолошке ћелије које могу да скенирају тело и процене где постоји претња нашем здрављу коју би требало елиминисати. Оне би, такође, могле да буду искоришћене за "напад" на разне врсте тумора.
"Постоји шанса да бисмо на тај начин могли да лечимо све пацијенте оболеле од рака", изјавио је проф. Ендрју Севел за ББЦ.
"До сада нико није веровао да је то могуће, открити свеобухватну терапију у којој би једна врста Т-ћелија била у стању уништити више врста рака", истакао је проф. Севел.
Како би та терапија функционисала?
Т-ћелије на својој површини имају "рецепторе" које им пружају могућност да "виде" на хемијској даљини. Тим из Цардифа открио је врсту Т-ћелије и њен рецептор који у лабораторији има способност да пронађе и убије широки спектар ћелија рака укључујући оне на плућима, кожи, дебелом цреву, простати, јајницима, бубрезима и материци.
Оно што је кључно, током тог поступка нормална ткива је остављао нетакнутим. Но, како то тачно ради за сада се још истражује.
ББЦ ипак пише како је овај специфични рецептор Т-ћелије у интеракцији са молекулом названим МР1, који се налази на површини сваке ћелије у нашем телу. Сматра се како управо МР1 имунолошком саставу јавља да се у некој ћелији коју је "напао рак" нешто догађа.
"Ми смо први који смо описали Т-ћелију која проналази МР1 у ћелијама рака - то нико никада није направио", истакнуо је за ББЦ научник Гари Долтон.
Зашто је ово значајно?
Лечење рака Т-ћелијама већ постоји и развој имунолошке терапије тумора један је од најзначајнијих доприноса у борби против смртоносних болести. Најпознатији пример је ЦАР-Т - персонализована терапија која се темељи на генетској модификацији имунолошких ћелија пацијената како би могле да препознају и нападну ћелије рака.
ЦАР-Т је остварио запањујуће резултате у неким случајевима - пацијентима који су се налазили на корак до смрти болест је доведена до комплетне ремисије.
Али, ова терапија је врло специфична и функционише у ограниченом броју врста рака где постоји јасна мета и пут Т-ћелијама до болесних ћелија. Такође, ова врста лечења није се показала успешном у борби с врстама рака који формирају туморе, већ само против злоћудних болести крви попут леукемије.
Научници укључени у ово истраживање тврде како би њихова Т-ћелија могла да буде пут ка "универзалном" леку за рак.
Како би све могло да функионише у пракси?
Лечење би започело узимањем узорка крви од пацијента. Биле би узете његове Т-ћелије које би прошле кроз генетску модификацију и тако биле репоргамиране да би направиле рецептор којим би откривале рак. Такве, "унапређене" ћелије би се у великим количинама "узгајале" у лабораторији, а онда би биле убризгаване у тело пацијента.
Исти такав поступак користи се и у ЦАР-Т терапијама. ББЦ ипак наглашава како је ово истраживање за сада тестирано само на животињама и ћелијама у лабораториј, и ће пре тестова на људима морати да буду спроведене додатне провере.
Шта кажу стручњаци?
Луциа Мори и Ђенаро де Либеро са Универзитета у швајцарском Базелу поручују да је ово откриће имало "велики потенцијал". Али, истичу да је сада прерано говорити о успешној борби против свих врста рака.
"Врло смо узбуђени због вести о имунолошким функцијама ове Т-ћелије и потенцијалној употреби", објавили су Мори и Де Либеро.
Даниел Дејвис професор имунологије са Универзитета у Манчестеру упозорава да је ово тек основни ниво истраживања и да научници нису тако близу производњи лека за пацијенте, али истиче да је реч о значајном открићу како за напредак у начину разумевања како ради наш имунолошки систем, тако и за будуће терапије.
Блиц / ГЗС