Свађе затварају „српску кућу” у Чикагу 



 


Свађе затварају „српску кућу” у Чикагу
10.12.2015. 09:47 | 0 коментар(а)



Нашој кући у Чикагу, у којој је музеј "Свети Сава", прети продаја због великог дуга, а прихода готово и да нема.

Због неслоге би могли да изгубе здање вредно 2.000.000 долара. Позајмљени новац се троши само на одржавање.

Једној од највреднијих некретнина српске заједнице у Америци - кући коју су наши официри у емиграцији купили после Другог светског рата, прети одлазак на добош! Тиме би Срби у дијаспори остали без чувене куће на елитној Бери авенији, чија се вредност процењује на око два милиона долара. А као и у отаџбини, узрок су новац, "српска посла" и неслога.

Део од укупно 100 чланова српског клуба, укључујући бивше председнике, обратио се нашој редакцији, тврдећи да садашња управа намерава да прода кућу. Њихова намера је да тако измире дуговања, а Музеј изместе на другу локацију.

Размирице су започеле због великог дуга. Наиме, кућа која је од 1952. године била окупљалиште Срба у Чикагу, најпре Центар, па Клуб, претворена је у Музеј "Свети Сава" да би се избегло плаћање папреног пореза на некретнине. Упркос томе, како сазнајемо, део суме од неизмирених пореза и кредит од 200.000 долара узет пре 15 година, за поправку куће, направили су дуг од око 300.000 долара.

- Прошле јесени група чланова заказала је ванредан састанак чланства и Управе музеја - каже Милош Тодоровић, бивши председник Музеја. - Састанку је присуствовало готово две трећине чланства, али из Управе нико није дошао. Једина тачка дневног реда била је финансијска ситуација у Музеју и наша жеља да сазнамо планове Управе. Кредит који Музеј има у то време је доспевао на наплату, а могао је да се исплати само узимањем новог. Врло је занимљиво да су међу повериоцима старог зајма били и председник Музеја др Живојин Павловић и секретарица Весна Нобле.

Како наш саговорник каже, Управа је већ имала свој предлог зајма који ће тражити, а већина чланства је предлагала и друге повољније опције.

- Штавише, потпуно су игнорисали наше препоруке и савете, а неистомишљенике су пролетос избацивали из чланства због "сукоба у мишљењу" - каже Тодоровић. - На делу је самовоља управе. Павловићу и Ноблеовој предочено је да као заинтересована страна, пошто су повериоци, не би смели да учествују у доношењу тако битне финансијске одлуке. Уместо да послушају предлоге, они су за прошлу недељу сазвали седницу да изгласају продају куће. Сматрам да продаја куће није решење, већ да се овај двојац потпуно удаљи из Музеја и да се одрже нови избори.

Како наш саговорник објашњава, упркос џентлменском договору да се председници Клуба, односно Музеја, смењују сваке године, а бирају се из Управе, др Живојин Павловић је "на власти" пету годину.

- То му полази за руком уз помоћ оверених писмених овлашћења чланова који, што је логично, гласају за све његове предлоге - каже Тодоровић. - Мада, ми и не знамо колики је тачан број чланова. Они говоре да их је 100. Али ми из уплаћивања годишње чланарине закључујемо да их је мање.

По Тодоровићевим речима, Музеј има огроман дуг, а културне активности су сведене на минимум, иако је ова кућа, уз српски Културни клуб у Паризу, једина културна организација Срба у дијаспори.

- Културне манифестације се одржавају врло ретко, у најбољем случају једном месечно - наставља Тодоровић. - Позајмљени новац се троши на одржавање зграде, а прихода готово да нема. Управа за то време ужива у својим "титулама" и уноси раздор у српску заједницу. Српски музеј, заправо, функционише као приватни клуб председника и секретарице, а из њега се истерују људи који су годинама добровољно радили у организацији која је мењала име, али је до доласка садашње управе била отворена за све Србе. Чак је и једино српско позориште у Америци "Мира Сремчевић", после 10 година постојања и рада при овој српској кући, наишло на затворена врата - буквално и фигуративно.

Нема Одлука Без Већине.

- Ванредни састанак чланства Музеја одржан је у недељу, а присуствовало је 15 чланова од којих су петоро из управе - каже за "Новости" Весна Нобле, секретар Музеја. - Овако слаб одзив чланства је показатељ нивоа њиховог интересовања за будућност једне изузетно важне институције у дијаспори. Управа није у позицији да доноси одлуке о продаји куће и релокацији без присуства две трећине чланства, па зато на последњем састанку ништа и није одлучено. Управа нема права за доношење виталних одлука, веће само већина чланства. Уколико статут организације не покрива одређено питање, у том случају се примењује закон државе Илиноис. Садашња управа поштује статут и сходно њему се понаша уз консултацију са правним саветником.

Извор: Новости







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 98.177.823 посета
Тренутно на сајту: 60 посетилац(a)